Teme koje će tokom hrvatskog predsedavanja Savetom Evropske unije biti u centru pažnje su Bregzit i dugoročni budžet EU, poručio je u utorak premijer Hrvatske Andrej Plenković i dodao da su osim toga žiži i zemlje zapadnog Balkana, kao i zemlje Istočnog partnerstva, to jest Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina.
Predstavljajući na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu osnovne ciljeve hrvatskog predsedavanja Unijom, Plenković je govorio i važnosti proširenja EU:
"Sledeći izveštaj Evropske komisije i njeni predlozi za poboljšanje metodologije pregovora o članstvu su važni. Zbog kredibilnosti politike proširenja važno je održavati načela poštovanja političkih kriterijuma, merila i pojedinačnih kriterijuma . Članstvo u Uniji svake zemlje kandidata, na temelju njihovih rezultata, ostaje pregovarački cilj", rekao je Plenković u Strazburu.
Govoreći o Bregzitu, Plenković je istakao da je period od 11 meseci za postizanje sporazuma o budućim međusobnim odnosima između EU i Velike Britanije jako kratak i da će biti potrebno puno dobre volje i kompromisa kako bi se postigao dogovor koji zadovoljava obe strane.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je ukazala na važnost uloge EU u posredovanju na stranim sukobima jer, kako je rekla, "izazovi oko nas postaju sve glasniji, opasniji i intenzivniji iz dana u dan".
Ona je rekla da veruje da je konstruktivna spoljnopolitička reputacija EU snažnija od "destruktivnih svetskih tendencija" i navela iranski nuklearni sporazum kao dokaz evropskog diplomatskog uspeha na Bliskom istoku.