Opadanje svetske populacije pčela već je dobro poznato. Kombinacija pesticida i parazita dovela je do uništavanja čitavih kolonija pčela, fenomen poznatiji kao poremećaj nestajanja kolonija. Sada se međutim ispostavilo da pesticidi koji mogu da naškode pčelama, takođe mogu da se nađu u zalihama meda svuda u svetu.
Pčele su, kako se često ističe, odgovorne za oko 30 odsto svetskih zaliha hrane. Ali ispostavilo se da su pesticidi koje koristimo protiv napada štetnih insekata na jestive biljke, takođe štetni za pčele.
“Pčele su insekti, a pesticidi su namenjeni uništavanju štetnih insekata, ali oni ne prave razliku”, kaže Ričard Glasboro iz londonskog udruženja pčelara.
Glavni krivci su zajednička vrsta pesticida pod nazivom neonikotinoidi. Nova studija, objavljena u časopisu Nauka, ustanovila je tragove tih pesticida u većini svetske populacije pčela.
“Znamo na primer da ti hemijski sastojci napadaju mozak insekata i da utiču na njihovu sposobnost za učenje i navigaciju, što je veoma važno za pčele. Pčele koje prave med i druge vrste pčela moraju da pronađu put prema cvetovima i put od cvetova, jer ako se izgube, one su praktično mrtve”, ističe Dejvid Gulson sa Univerziteta Saseksa.
Postoji i jedan nenadani sporedni efekat novih, genetski modifikovanih semenki koje stižu već obložene pesticidom.
“Ideja je da farmer kupi seme koje je prethodno obloženo insekticidom, da ga posadi u zemlju, i zatim hemikalija je rastvorljiva u vodi, voda stigne u zemlju i zatim tu vodu povuče biljka i ona odlazi u sve delove biljke uključujući, na žalost, u nektar i polen”, objašnjava Gulson.
I taj polen zatim stigne do pčela koje, kako je jedan švedski naučnik ustanovio, prave 75 odsto ukupne količine meda na svetu, čak i u udaljenim oblastima kao što je Tahiti na kojem nema mnogo industrijskih farmi.
“Te hemikalije u niskoj koncentraciji utiču na imunološki sistem mednih pčela, tako da se one inficiraju bolestima. Zato bi generalno trebalo da budemo zabrinuti jer izgleda da je veliki procenat svetske populacije mednih pčela ali verovatno i drugih pčela, neprestano izložen otrovima na nivou koji može da bude štetan.”
Evropska agencija za standardizaciju hrane, u saradnji sa Evropskim parlamentom, razmatra uvođenje ograničenja upotrebe neonikotinoida.