Pentagon i američke obaveštajne agencije imaju nova naređenja - da brže prihvate i primene veštačku inteligenciju (AI), što je definisano kao pitanje nacionalne bezbednosti.
Američki predsednik Džo Bajden potpisao je u četvrtak direktivu koja je deo novog memoranduma o nacionalnoj bezbednosti. Cilj je da se osigura da SAD ostanu lider u tehnologiji veštačke inteligencije, a ujedno spreči da zemlja postane žrtva AI alata kojima raspolažu protivnici poput Kine.
Memorandum, koji veštačku inteligenciju naziva „tehnologijom koja će obeležiti novu eru", takođe izlaže smernice za koje Bela kuća kaže da su osmišljene da spreče upotrebu veštačke inteligencije za nanošenje štete građanskim slobodama ili ljudskim pravima.
Nova pravila će „osigurati da naše nacionalne bezbednosne agencije usvoje ove tehnologije na način koji je u skladu sa našim vrednostima“, rekao je novinarima visoki zvaničnik administracije, koji je govorio o memorandumu pod uslovom da ostane anoniman pre njegovog zvaničnog objavljivanja.
Zvaničnik je dodao da bi neuspeh u bržem usvajanju veštačke inteligencije „mogao da nas izloži riziku da nas strateški iznenade naši neprijatelji".
„Pošto zemlje poput Kine prepoznaju slične mogućnosti da modernizuju sopstvene vojne i obaveštajne sposobnosti koristeći veštačku inteligenciju, posebno je važno da ubrzamo usvajanje i korišćenje najsavremenije veštačke inteligencije u našoj zajednici nacionalne bezbednosti“, rekao je zvaničnik.
Međutim, neki borci za građanske slobode su zabrinuti da nove smernice ne pružaju dovoljnu zaštitu.
“Uprkos tome što se priznaju značajni rizici AI, ova politika ne ide ni blizu dovoljno daleko da nas zaštiti od opasnih sistema veštačke inteligencije" saopštio je Patrik Tumi iz Američke unije za građanske slobode (ACLU).
“Agencije za nacionalnu bezbednost ne mogu da se ostave da same sebe nadziru u vreme dok sve više podvrgavaju stanovnike Sjedinjenih Država moćnim novim tehnologijama", ocenio je Tumi, koji je zamenik direktora Projekta za nacionalnu bezbednost ACLU.
Nove smernice se zasnivaju na izvršnoj naredbi izdatoj 2023. koja je naložila svim vladinim agencijama SAD da osmisle na koji način planiraju da koriste veštačku inteligenciju.
Njihov cilj je takođe da se razmotre pitanja koja bi mogla da uspore spososnobst Vašingtona da brzo ugradi veštačku inteligenciju u sisteme za nacionalnu bezbednost.
Odredbe navedene u memorandumu zahtevaju niz akcija da bi se zaštitili lanci snabdevanja koji proizvode napredne kompjuterske čipove koji su ključni za AI sisteme. Takođe se poziva na dodatne mere u borbi protiv ekonomske špijunaže, koje bi omogućile američkim protivnicima ili neameričkim kompanijama da ukradu ključne inovacije.
„Moramo da ovde pronađemo pravi pristup, jer verovatno nijedna druga tehnologija neće biti značajnija za našu nacionalnu bezbednost u godinama koje dolaze", rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, obraćajući se publici na Univerzitetu nacionalne odbrane u Vašingtonu u četvrtak.
„Ulozi su veliki“, rekao je.
„Ako ne budemo delovali sa većom namerom da iskoristimo svoje prednosti, ako ne primenimo veštačku inteligenciju brže i sveobuhvatnije da bismo ojačali našu nacionalnu bezbednost, rizikujemo da protraćimo svoje teško stečeno vođstvo. Možemo da imamo najbolji tim, ali izgubićemo ako ga ne izvedemo na teren", ukazao je Saliven.
Iako memorandum daje prioritet primeni tehnologija za veštačku inteligenciju kako bi se zaštitili interesi SAD, on takođe upućuje zvaničnike da rade sa saveznicima i drugima na stvaranju stabilnog okvira za korišćenje AI tehnologija širom sveta.
„Veliki deo memoranduma o nacionalnoj bezbednosti zapravo postavlja neke osnovne principe“, rekao je Saliven, pozivajući se na razgovore koji se vode sa G-7, i rezolucije UN koje se odnose na veštačku inteligenciju.
„Moramo da se postaramo da ljudi širom sveta budu u mogućnosti da iskoriste prednosti i ublaže rizike“, zaključio je Saliven.
