Posle parlamentarnih izbora na Kosovu samo je jedna stvar nedvosmisleno jasna – da su Aljbin Kurti i njegov pokret „Samopredeljenje“ dobili najviše glasova.
Najviše, ali ne dovoljno da kao i do sada sami formiraju vladu, tako da se može reći da su u ovom trenutku sve karte otvorene i da su, kako kaže novinar i analitičar Milivoje Mihajlović, moguće makar tri opcije za rešenje ovakve postizborne situacije.
Prva opcija, po njegovom mišljenju je da će Kurti biti primoran da pravi koaliciju – sa nekom od albanskih partija ili sa manjinskim partijama, što je će mu, kako kaže, biti nedovoljno i onda će morati da na neki način pregovara i sa Srpskom listom:
„Druga varijanta, koja je manje verovatna, je da opozicione partije zajedno sa manjinskim listama formiraju vladu. To bi bila krhka vlada, koja bi na neki način radila u atmosferi da bi Samoopredeljenje otišlo u opoziciju, organizovalo ulične proteste, suzavac u skupštini i sve ono što je do sada viđeno. Treća mogućnost je da se ovo stanje odugovlači, da se pregovori oko formiranja vlade odugovlače i da se krene u nove izbore, što mislim da u ovom trenutku najmanje odgovara Aljbinu Kurtiju“, kaže Mihajlović u izjavi za Glas Amerike.
U pokušaju da odgovori na relativno lošiji učinak Kurtija i „Samoopredeljenja“ na upravo održanim izborima, Mihajlović tvrdi da se to može tumačiti na više načina, a pre svega time da su se on i „Samoopredeljenje“ okrenuli onom naprasitom i nasilnom delu biračkog tela, koje je nekada podržavalo Hašima Tačija:
„Sve akcije koje je preduzimao u predizbornoj kampanji bile su usmerene protiv Srba, što je prijalo, da tako kažem, jednom delu biračkog tela među Albancima. Međutim, on se represivno okrenuo prema medijima, ukinuo je Klan televiziju, proglašavao je za neprijatelje mnoge novinare. Evo i u toku jučerašnjih izbora i sinoć, aktivisti Samoopredeljenja su napadali novinare Klan televizije i sve novinare koji ne izveštavaju u korist Aljbijna Kurtija. To je jedna atmosfera rata sa medijima, slično kako je to i Vučić radio u Srbiji sa mnogim medijima“, ističe Mihajlović i naglašava da se Kurti okrenuo protiv tužilaca, ponizio je opoziciju, a „čak je i sinoć na tom istupu posle izbora vređao opozicione lidere, tako da je malo verovatno da će neko sa njim, bez velike cene ući u koaliciju“.
Mihajlović priznaje i da je pomalo iznenađen reakcijom srpskog biračkog tela na severu Kosova i u enklavama, rekavši da na neki način to izgleda kao mazohistička:
„Oni govore da je Srpska lista prodala srpske interese na Kosovu, govore da je Srpska lista podržavala Milana Radoičića, koji je jedan od ključnih ljudi u slučaju Banjske, što je donelo najveće štete srpskim interesima na Kosovu. Ali su ipak glasali za njih i to svi na Kosovu tumače kao da je glasano je za kasu iz Beograda, da je glasano je za plate koje dobijaju iz Beograda, a ne po političkoj volji“.
Ali to sve, kako smatra Mihajlović, govori i o tome da se pomalo menja svest Srba na Kosovu i da mala izlaznost Srba na severu Kosova govori i da se menja njihov odnos prema izborima:
„Oni su izgubili svaku nadu – sa jedne strane ih pritiska Kurti policijskom represijom, sa druge ovo što Vučić radi na Kosovu – ne dam Gazivode, pa onda da Gazivode, ne dam tablice, pa daje tablice. Predao je sve ingerencije, naterao ih je da učestvuju na barikadama, da napuste policiju, pravosuđe, da napuste na neki način normalniji život i uveo ih u vanredno stanje. I oni tim neizlaskom na severu Kosova pokazuju odnos prema tome, odnosno ne žele da učestvuju u svemu tome“.
Uz opasku da najveću cena svih događanja na Kosovu plaćaju kosovski Srbi, Mihajlović ukazuje i na to da ne očekuje veliku promenu odnosa Amerike i Evrope prema kosovskom problemu.
U slučaju SAD, kako kaže, postoji sukob jednog broja lobista iz Bajdenove administracije - Veslija Klarka, Fondacije Medlin Olbrajt, koji pokušavaju da na neki način materijalizuju to što su pomogli Albancima 1998-1999. godine.
„Sa druge strane imamo Trampa koji ni u prošlom mandatu nije nešto mnogo pomogao razrešavanju situacije. Imamo onaj Vašingtonski sporazum, za koji niko ne zna zbog čega je donet, a naneo je samo štete Srbiji i Srbima na Kosovu“, kaže sagovornik Glasa Amerike i dodaje:
„Ono što će biti verovatno najteža posledica po Srbe na Kosovu je da će dijalog biti paralisan u ovom periodu pregovora oko formiranja vlade. Ukoliko dođe do toga da Kurti formira vladu nastaviće se represija prema Srbima, jer on je kao i Vučić tehnolog vlasti koji izbornu kampanju počinje onog momenta kada prestane brojanje glasova na prethodnim izborima. Ne vidim baš nekakvu svetlu perspektivu, niti ozbiljnije smirivanje stanja na Kosovu“, kaže bez mnogo optimizma Milivoje Mihajlović.
Sovrlić: Čeka nas period nestabilnosti
Novinarka televizije N1 Sanja Sovrlić je u razgovoru za Glas Amerike rekla da rezultat parlamentarnih izbora na Kosovu ne iznenađuje, ali da i pored toga predstoji period nestabilnosti.
Govoreći konkretno o budućnosti srpske zajednice, ona podseća da je kostur predizborne kampanje Pokreta Samoopredeljenje bila nacionalistička retorika usmerena na sever Kosova i uspostavljanja suvereniteta na tom području, kao i prema Srbiji.
„Ne znamo koje će poteze povlačiti, ali oni svakako mogu biti s jedne strane na štetu srpske zajednice i s druge strane na urušavanje demokratije na Kosovu“, kaže i ističe da su promene već vidljive u medijskoj sferi i u komunikaciji prema opoziciji.
„Aljbin Kurti je već u prvom svom obraćanju vređao opoziciju, upotrebio je izraze Hajvan, Marva, Stoka… Dakle, u samom tom obraćanju i porukama koje smo čuli od kosovskog premijera jasno je da će ukoliko formira vladu dodatno utvrditi svoju vladavinu i posle toga je neizvesno šta sve možemo očekivati, koje sve promene i zakonske izmene i jednostavno uvođenje nedemokratske situacije“.
A i ako se napravi neka druga kalkulacija, pa neko drugi formira vladu a ne Aljbin Kurti, dodaje Sovrlić - Samoopredeljenje ima značajan mobilišući potencijal prema velikom broju građana i predstavlja značajan faktor koji lako može doneti nestabilnost.
„Dakle, oni mogu da donose dodatne jednostrane poteze koje će uticati i na život Srba na Kosovu i još pogoršati njihov položaj, ali isto tako i na neku vrstu izolacije Kosova, zbog načina njihovog vladanja i geopolitičkih okolnosti“, kaže i podseća da je u Sjedinjenim Državama sada na vlasti republikanska administracija predvođena Donaldom Trampom, a da je jedan od njenih predstavnika Ričard Grenel već kritikovao Albina Kurtija.
„Zbog činjenice da je Kosovo pod vladavinom Albina Kurtija pokvarilo odnose sa najznačajnim spoljnopolitičkim partnerom, a to su Sjedinjene Američke Države, možda postoji mogućnost neke vrste izolacije“.
Govoreći o očekivanjima od Srpske liste, sagovornica Glasa Amerike kaže da ima mnogo faktora koji će uticati na njeno dalje delovanje, ali da je svakako najvažnije to kako i koliko će se vlast u Beogradu baviti Kosovom, naročito ukoliko se nastave protesti predvođeni studentima i politička nestabilnost u Srbiji.
Dodaje da, iako su se predstavljali kao „borci za srpske interese“ i „brana Kurtiju“, glas predstavnika Srpske liste u Skupštini Kosova u prethodnom periodu nije mogao da se čuje i da su se njihovi članovi više posvetili pisanju saopštenja o političkim neistomišljenicima, a da je izostao i aktivan rad na poboljšanju položaja Srba.
„Oni govore da su jedini koji brane interese Srba, da su to pokazali i izlaskom iz institucija, a u stvari se u realnosti pokazalo da nisu, već da su ih samo doveli u još gori položaj i da se situacija na terenu, posebno na severu Kosova, rapidno promenila i nepovratna je. Te institucije koje su ugašene, one se neće ponovno otvoriti. Dinar koji je, uslovno rečeno, proteran sa Kosova, neće se vratiti…“
Pobedu Srpske liste Sovrlić ne bi nazvala „toliko ubedljivom“ jer, kako kaže – i ako ostane rezultat da su osvojili svih deset mandata, ne treba zaboraviti činjenicu da je njihova pobeda ostvarena u atmosferi u kojoj Srbi sa Kosova u prethodnom periodu jednostavno nisu imali hrabrosti da se neko drugi kandiduje.
Komentarišući budućnost dijaloga Beograda i Prištine, ona kaže da je jasno šta su okvir i očekivanja međunarodne zajednice.
„Ono što su očekivanja, jeste potpuna primena briselsko-ohridskog sporazuma. Dva su segmenta tog sporazuma - jedan je međunarodna afirmacija Kosova i prijem u međunarodne organizacije i drugi je osnivanje mehanizma za zaštitu prava Srba na Kosovu, dakle Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).“
Međutim, Sovrlić podseća da iako Srpska lista i vlast u Beogradu govore da Priština nije ispunila sporazum o Zajednici, prećutkuju da ona znači potpunu integraciju u državu Kosovo.
„Imamo jednu vrstu manipulacije biračima time što se govori da oni glasom za Srpsku listu glasaju za Srbiju. Ne, oni glasaju za stranku koja je kosovska, koja učestvuje u radu Skupštine koja na svom ulazu ima natpis „Skupština Republike Kosovo“ i oni bi trebalo da zastupaju prava Srpske zajednice u okviru Kosova, ali to prosto nije popularno da se kaže u srpskom javnom mnjenju.“
Dodaje i da je pitanje šta se dešava sa upravljačkim timom Srbije i zašto godinama nije viđena ozbiljnija inicijativa srpske zajednice na Kosovu u pripremama za osnivanje mehanizma za zaštitu i ZSO.
„Naravno da postoji odgovornost i na Prištini i naravno da postoje rizici da se ono što i minimum makar na papiru garantuje prava Srbima na Kosovu, sa samoopredeljenjem na vlasti nestane i sa papira“.
Na kraju, Sovrlić kaže da su očekivanja Beograda od nove Trampove administracije velika, ali ne veruje da će se dogoditi značajne promene ukoliko se ozbiljno ne promene neke međunarodne okolnosti.
„Više mislim da će ova vlast u Beogradu pokušavati da jača bilateralne odnose sa SAD kroz Trampovu administraciju. Kada je Kosovo u pitanju, više se može očekivati da ova administracija vrši pritisak na kosovsku vlast kako bi nešto uradila za Srbe na Kosovu. Ali tu se jsko teško može očekivati nešto više od onih već poznatih okvira kroz briselski proces, kaže, ali ipak kao otvoreno pitanje ostavlja mogućnost uspostavljanja nekog paralelnog procesa.
„Sve su šanse da nećemo imati onu koordinaciju SAD i Evropske unije kao što je to bio slučaj sa Bajdenovom administracijom i tokom rada bivšeg predstavnika za dijalog Miroslava Lajčaka. Ali nije isključeno da imamo neki paralelni proces i neke nove inicijative koje dolaze od SAD poput onoga što smo imali kao Vašingtonski sporazum ili neku drugu vrstu što opet možda mogu biti i samo neki populistički potezi bez nekih konkretnih rezultata i pomaka“, zaključuje Sanja Sovrlić.
