Francuski predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku premijera zemlje, tražeći od njega da ostane privremeno na čelu vlade nakon što su haotični izborni rezultati ostavili vladu u neizvesnosti.
Francuski glasači podelili su zakonodavnu vlast na levicu, centar i krajnju desnicu, ne ostavljajući nijednu frakciju čak ni blizu većini koja je potrebna za formiranje vlade.
Rezultati nedeljnog glasanja povećali su rizik od paralize druge po veličini privrede Evropske unije. Makron se kockao da će njegova odluka o raspisivanju vanrednih izbora Francuskoj dati „trenutak razjašnjenja“, ali je ishod pokazao suprotno, manje od tri nedelje pre početka Olimpijskih igara u Parizu, kada će zemlja biti pod međunarodnim reflektorom.
Francuski glavni indeks akcija je počeo da padom, ali se brzo oporavio, verovatno zato što su tržišta strahovala od potpune pobede krajnje desnice ili levičarske koalicije.
U drugom krugu vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj održanom u nedelju najviše glasova dobila je levičarska koalicija Novi narodni front (182). Koalicija oko aktuelnog predsednika Emanuela Makrona je druga sa 168 mesta, dok je desničarsko Nacionalno okupljanje, koje je posle prvog kruga bilo najbolje plasirano, na trećem mestu sa osvojena 143 mesta, tako da nijedan blok neće imati apsolutnu većinu za samostalnu vladavinu.
Ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje ulazi u parlament sa do sada najvećim brojem poslanika, ali ostaje daleko od preuzimanja vlasti, beležeći razočaravajući rezultat u poređenju sa prodorom u prvom krugu pre sedam dana.
Premijer Gabrijel Atal rekao je da će ostati na funkciji ako bude potrebno, ali je u ponedeljak ujutro ponudio ostavku. Makron, koji ga je imenovao pre samo sedam meseci, odmah ga je zamolio da ostane „kako bi osigurao stabilnost zemlje“.
Makronovi najveći politički saveznici pridružili su se sastanku sa Atalom u predsedničkoj palati, koji je završen posle oko 90 minuta. Atal je u nedelju jasno stavio do znanja da se ne slaže sa Makronovom odlukom da raspiše prevremene izbore.
Rezultati dva kruga glasanja nisu ostavili očigledan put za formiranje vlade ni za levičarsku koaliciju koja je prva, Makronov centristički savez, ili za krajnju desnicu.
Očekuje se da će se novoizabrani poslanici i poslanici povratnici okupiti u Narodnoj skupštini kako bi započeli ozbiljne pregovore. Makron će sredinom nedelje otići na samit NATO-a u Vašington.
Politički ćorsokak mogao bi imati dalekosežne implikacije na rat u Ukrajini, globalnu diplomatiju i ekonomsku stabilnost Evrope. Ipak, najmanje jedan lider je rekao da su rezultati olakšanje.
Sa 182 mesta koliko je osvojio levičarski savez Novog narodnog fronta (NFP), koji čine stranke koje se ne slažu oko niza pitanja, ta koalicija iznenada postaje vodeća politička snaga u zemlji.
"Prema logici naših institucija Emanuel Makron bi trebao zvanično da pozove Novi narodni front da predloži premijera", rekla je liderka Zelenih Marin Tondelijer, jedna od brojnih ličnosti NFP-a, koja i sebe vidi kao jednu od potencijalnih kandidata za tu funkciju.
"Hoće li ili ne? Kako je ovaj predsednik uvek pun iznenađenja, videćemo da li će se to i desiti", rekla je.
Vođa francuskog Nebueda Žan-Lik Melanšon rekao je da bi novi premijer trebalo da bude iz NFP-a. Međutim, blok nema lidera, a njegove stranke su snažno podeljene oko toga koga bi moglo da izaberu za odgovarajućeg premijera.
Rezultat je zadao žestok udarac predsedniku Emanuelu Makronu i ostavio drugu najveću ekonomiju evrozone u neizvesnosti, najavljujući period političke nestabilnosti samo nekoliko nedelja pre nego što Pariz bude domaćin Olimpijskih igara.
Jelisejska palata je navela da će Makron sačekati "strukturisanje" novog saziva parlamenta kako bi doneo "neophodne odluke".
Novi levičarski savez obećava da će se povući mnoge Makronove glavne reforme, krenuti u skup program javne potrošnje i zauzeti daleko tvrđi stav protiv Izraela zbog rata sa Hamasom.
Makron je koaliciju levice opisao kao "ekstremnu" i upozorio da bi njen ekonomski program od više desetina milijardi evra javne potrošnje, delimično finansiran povećanjem poreza za visoku dobit, mogao da bude poguban za Francusku koju, zbog duga, već sada kritikuju nadzorni organi EU.
U tekstu su korišćene informacije agencija Rojters, Asošijejted pres i Agencije Frans pres.
