Stručnjaci upozoravaju da bi do 2050. godine tri četvrtine svetske populacije moglo da živi u gradovima. Klimatske promene će do tada od naše planete napraviti znantno toplije mesto. Organizatori konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, planirane za decembar, imaju cilj da se postigne ambiciozan sporazum o borbi protiv tzv. efekta staklene bašte. U međuvremenu, mnoge lokalne zajednice ne gube vreme i već su osmislili svoje akcione planove. Takav je slučaj u Parizu, koji privlači sve više pažnje s obzirom da će upravo on biti domaćin pomenutog samita o klimi. Evo kako se Pariz transformisao od francuske prestonice do ekološkog grada.
Još jedan vreo dan u Parizu. Temperature su ovog leta izuzetno visoke širom zapadne Evrope, a Pariz je zabeležio najtopliji julski dan u istoriji. Naučnici upozoravaju da će idućih godina biti sve toplije, a da će vremenske promene biti sve esktremnije. Razlog – klimatske promene.
To je budućnost sa kojom se gradske vlasti, poput zamenika gradonačelnika Patrika Klugmana, utrkuju.
“U Parizu se menja klima. Kao i u drugim gradovima širom sveta….možda će doći do snežnih oluja, možda do poplava ili pojava na koje nismo navikli tako da moramo da budemo spremni”.
Poput sve većeg broja gradova, i Pariz je osmislio klimatski akcioni plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
“Gradovi su ujedno i problemi i rešenja. Do sada smo bili problem – štetne emisije, koncentracija raznih zagađenja, zagađenja vazduha i svakakvih načina za ugrožavanje klimatskih uslova”.
Potraga za rešenjem pretvorila je Pariz u ogromno gradilište – ne bi li se promenila infrastruktura, napravila ekološka susedstva, novi načini prevoza i više prostora za pešake.
Električna kola i bicikli za iznajmljivanje već su tu – idući korak su električni motori.
Bicikli za iznajmljivanje, koje građani dele među sobom, služe Laminu Kamaru da se brzo i lako kreće po gradu – ali on sebe ne smatra aktivistom za zaštitu životne sredine.
“Ne baš, ali ako mogu nekako da pomognem u tome, zašto da ne?”, ističe Parižanin Lamin Kamara.
Šarlot Izar radi u zgradi sa malim brojem emisija štetnih gasova, malo izvan grada. Ona je stručnjak za klimatske uslove u nevladinoj organizaciji za prirodnu okolinu pod nazivom “Climate Action Network” i smatra da je plan Pariza dobar, ali da se sporo razvija.
“Možda bi trebalo da rade više, ali imaju ambicije i dobre ciljeve. Nadamo se da će dostići te ciljeve, ali do tada je ostalo još mnogo posla”.
S druge strane, vozači u Parizu misle da se stvari prebrzo menjaju. Vozne trake nestaju, a grupa pod nazivom 40 miliona vozača bori se sa gradskim vlastima da ostva trake otvorenim.
Dakle retorika se, baš kao i temperature, sve više zagreva. Istraživanja međutim pokazuju da većina Parižana podržava gradski klimatski plan i slažu se da je pravo vreme za akciju.