Papa Franja sastao se sa šiitskim liderom ajatolom Ali al Sistanijem, prilikom istorijske posete Iraku. 84-godišnji papa sastao se sa 90-godišnjim ajatolom u njegovoj kući u gradu Nadžaf.
Al Sistani je rekao da "hrišćani imaju prava kao i drugi Iračani i da treba da žive u miru". Ajatola je jedna od najznačajnijih figura u šiitskom islamu i ima uticaj i van Iraka.
Hriščani u toj zemlji se nadaju da će poruka pape i ajatole uticati na to da se smanje napadi šiitskih milicija na njih.
Posle sastanka, papa Franja i ajatola Al Sistani su prisustvovali međureligijskom sastanku u drevnom gradu Ur.
"Sa ovog mesta, gde je vera rođena, sa zemlje našeg oca Avrama, potvrđujemo da je Bog milostiv i da je najveće svetogrđe koristiti njegovo ime za mržnju prema našoj braći i sestrama", rekao je papa koji će posetiti još Mosul, Erbil i Karadoš.
Papa pozvao Iračane da odbace nasilje i daju šansu miru
Papa Franja je u petak, na početku prve posete jednog poglavara Rimokatoličke crkve Iraku, pozvao na okončanje nasilja i višedecenijskih verskih sukoba u toj zemlji, uz poruku da bi konačno trebalo dati šansu onima koji pokušavaju da uspostave mir.
"Neka se utiša zveckanje oružja...neka se okončaju nasilje i ekstremizam", rekao je papa, obraćajući se iračkom predsedniku Barhamu Salihu, političarima i diplomatama u predsedničkoj rezidenciji.
Papa Franja je doputovao u Bagdad pod oštrim merama bezbednosti, nakon što je novinarima u avionu rekao da je osetio dužnost da ode u "simboličnu" posetu zato što Irak "pati mnogo godina".
Stotine ljudi okupile su se u manjim grupama da isprate dolazak pape koji je sa aerodroma, koji je nedavno bio meta raketnog napada, odvezen u koloni od više desetina vozila.
Većina okupljenih nije nosila maske, kao ni pojedini zvaničnici u predsedničkoj rezidenciji, uprkos pandemiji koronavirusa.
U govoru u rezidenciji, Franja je kritikovao frakcionaške i strane interese koji destabilizuju Irak i širi region.
"Irak trpi katastrofalne posledice ratova, terorizma i sektaških sukoba često utemeljenih u fundamentalizmu koji ne može da prihvati mirnu koegzistenciju različitih etničkih i verskih grupa", naglasio je papa.
Kasnije je odao poštu žrtvama napada motivisanih religijom, posetom crkvi u Bagdadu u kojoj su islamisti ubili 50 vernika 2010. godine. Njihova smrt je podsetnik da se "nasilje ili prolivanje krvi ne mogu pomiriti sa autentičnim verskim učenjima", poručio je papa.
Bezbednost u Iraku je poboljšana od poraza Islamske države 2017. godine, ali se u toj zemlji i dalje sukobljavaju različiti globalni i regionalni interesi, uključujući i žestoko suparništvo SAD i Irana.
U Iraku su raspoređene hiljade dodatnih pripadnika bezbednosnih snaga zbog posete pape Franje, koji je doputovao u Bagdad posle niza raketnih i samoubilačkih napada.
Franja je rekao novinarima u avionu da je srećan "što može ponovo da putuje" nakon što 16 meseci to nije mogao da radi zbog koronavirusa.
Papa planira obilazak četiri iračka grada, među kojima su i područja nedostupna većini stranih diplomata, naročito ne za tako kratko vreme.
Održaće misu u crkvi u Bagdadu, sastati se šiitskim verskim vođom u gradu Nadžafu i posetiti Mosul, gde je vojska prošle godine morala da isprazni ulice iz bezbednosnih razloga tokom posete iračkog premijera.
Mosul je bivše utočište Islamske države, a crkve i druge zgrade u tom gradu i dalje su oštećene posle sukoba.
Broj pripadnika hrišćanske zajednice u Iraku, jedne od najstarijih u svetu, pao je na oko 300.000 sa oko 1,5 miliona pre 20 godina.
