Ove subote 11. jula, Bosna i Hercegovina će obeležiti 20. godišnjicu najvećeg masovnog ubistva u Evropi od Drugog svetskog rata, masakra u Srebrenici. Dok se agonija nastavlja za porodice žrtava, neki stručnjaci smatraju da bi događaji pre 20 godina bi trebalo da motivišu države da snažnije rade na sprečavanju budućih konflikta.
Za one koji su izgubili muževe i sinove pre 20 godina tokom masakra u Srebrenici, rane su i dalje sveže. Tokom ceremonije u subotu, kada će biti obeležena godišnjica, biće sahranjeno 136 žrtava koje su nedavno identifikovane. Hatidža Mehmedović izgubila je supruga i oba sina:
“Bili smo osuđeni bez suđenja. Naša deca bila su osuđena na smrt i progon, a mi preživeli, bili smo osuđeni da ostanemo živi u paklu.”
Hiljade su ubijene kada su snage, kojima je komandovao general bosanskih Srba Ratko Mladić opkolile enklavu Ujedinjenih Nacija koju su štitili holandski vojnici. Američki ambasador Stiven Rep izjavio je da međunarodna zajednica mora da preduzme snažnije korake kako bi pomogla da nestanu etničke tenzije u Bosni i drugde. On je govorio na panel diskusiji koju je u Vašingtonu organizovao Glas Amerike.
“Mislim da je potrebno da radimo na većoj integraciji širom regiona, širom Evrope i unutar zemalja, prepoznajući zajednički interes ljudi u Bosni za prosperitetnom budućnosti i budućnosti u kojoj ljudi mogu da žive zajedno, bez obzira na svoju etničku ili versku pripadnost.”
Ambasador Kurt Volker, direktor Mekejn instituta za međunarodno liderstvo naglasio je da je Srebrenica mogla da bude izbegnuta da su svi u međunarodnoj zajednici reagovali na vreme. On je rekao da je Srbija napravila preokret time što je nekim od osuđenih počela da sudi pred domaćim pravosuđem što je potpuno suprotno donedavnom poricanju događaja. Ambasador Volker se složio da situacija u Bosni ipak nije sasvim rešena.
“Nije postignuto rešenje političkog zastoja u Bosni koji je stvoren zbog rata. Dvadeset godina kasnije moramo da krenemo napred. Muslimani, Hrvati i Srbi ne mogu sami to da urade. Nema sumnje da bez uključivanja međunarodne zajednice ponovo, možemo da pronađemo rešenje koje je dobro za sve.”
Analitičar Danijel Server rekao je da su prvih 10 godina posle Dejtonskog sporazuma bile uspešne ali da se od 2006. može se uočiti pojačana nespremnost Bosanaca da prihvate Bonska ovlašćenja. Ekonomija služi da održi vladajuće elite, a ne služi građanima, kaže Server.
“Kompanije u državnom vlasništvu od 2006. beleže nagli skok uzimanja kredita. Šta mislite gde odlazi taj novac? Taj novac takođe sprečava reforme i usporava progres Bosne ka članstvu u Evropskoj Uniji.”
Dugoročni uticaj rata u Bosni je loša ekonomska situacija, smatra Tanja Domi sa univerziteta Kolumbija koja je govorila putem Skajpa.
“Zvanična stopa nezaposlenosti je 40 odsto, a uz mlade dostiže 60 odsto, sudeći prema podacima Svetske Banke. To je jednostavno neodrživo i ljudi odlaze. Mislim da se suočavamo sa drugim odlivom mozgova koji napuštaju Bosnu, budućnost napušta Bosnu.”
Ratko Mladić je optužen za ratne zločine pred Haškim Tribunalom, zajedno sa bivšim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem i bivšim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem. Milošević je umro u zatvoru 2006. Mladiću i Karadžiću se i dalje sudi u Hagu. Trojica drugih, od kojih dva viša zvaničnika bosanskih Srba osuđeni su za genocid. Ambasador Rep kaže će, da uprkos tome što je Pravda spora za zločine u Srebrenici, ona stići.
“Doći će dan kada će se osobe, koje su ciljale na nevine, čija namera je bila da unište cele grupe, ili sa bilo kojom drugom motivacijom, suočiti sa licem pravde. Mislim da je od Srebrenice svet naučio snažnu lekciju koju svako od nas treba da primenjuje svaki dan.”