Vrednost deonica na njujorškoj berzi dodatno je pala u ponedeljak. Indeks S&P 500 je pao za više od 20% u odnosu na svoj rekord, u sred strahova da je recesija sve izvesnija imajući u vidu nepokolebljivu inflaciju.
S&P 500 bio je niži za 2,7 odsto na početku rada berze, nakon što su investitori tokom vikenda analizirali zapanjujući izveštaj koji je pokazao da se inflacija pogoršava, umesto poboljšava kako su se neki nadali. Industrijski prosek Dau džons je opao za 625 poena, odnosno 2 procenta, a Nasdak za tri.
Pažnja Vol strita je ponovo usmerena na američku Centralnu banku, koja pokušava da obuzda inflaciju. Njen glavni način za to je da podigne kamatne stope kako bi usporilo ukupni ekonomski rast, što sa sobom nosi rizik da se izazove recesija, ako se stope podižu suviše agresivno.
Rastu spekulacije da će Federalne rezerve kasnije ove nedelje podići ključnu osnovnu kamatnu stopu za tri četvrtine procenta. To je trostruko veće povećanje od uobičajenog i nešto što Centralna banka nije radila od 1994. Trgovci na berzi sada misle da je mogućnost takvog "mega-podizanja" kamatne stope 42 odsto, dok je samo pre nedelju dana takva prognoza iznosila 3 procenta, prema podacima CME grupe - američke kompanije za globalna tržišta.
Niko ne misli da će se Federalne rezerve zaustaviti na tome, dok se tržišta spremaju za seriju podizanja kamatnih stopa većih od uobičajeno. To bi usledilo povrh već obeshrabrujućih signala o stanju ekonomije i korporativnih profita, uključujući i rekordno nisku preliminarnu analizu raspoloženja potrošača, na koje su veoma negativno uticale visoke cene benzina.
Za inflaciju u Americi, najvišu za 40 godina, navodi se više uzroka – od problema na tržištu rada, do kovida, ruskog rata u Ukrajini i javne potrošnje. Prehrambeni proizvodi su za gotovo 12 odsto skuplji u odnosu na prošlu godinu. Cene jaja, mesa i hleba su zabeležile najveći rast od 1979. godine.Prosječna cijena benzina širom zemlje prvi put je premašila 5 dolara po galonu, što je oko 3,8 litara.
Osim Vol strita, pate i berze širom sveta dok se investitori spremaju za agresivne poteze brojnih centralnih banaka.
U Aziji, berzanski indeksi su pali najmanje 3 procenta u Seulu, Tokiju i Hong Kongu. Na vrednost akcija utiče i zabrinutost zbog novih infekcija kovidom 19 u Kini, zbog čega bi vlasti mogle da nastave sa sprovođenjem strogih restrikcija koje usporavaju poslovanje.
U Evropi, nemački DAX je izgubio 2,2 odsto svoje vrednosti, a francuski CAC 40 - 2,3%. The FTSE 100 u Londonu opao je za 1,3 procenata.
Među najteže pogođenima su kriptovalute, čija je vrednost skočila u ranim danima pandemije, kada su rekordno niske kamatne stope podstakle investitore na rizičnija ulaganja. Bitkoin je pao za više od 14 porcenata, na vrednost nižu od 23.400 dolara, prema podacima agencije Koindesk. Sada se vratio na stanje s kraja 2020, znatno niže u odnosu na vrhunac od 68.990 dolara koliko je iznosio krajem prošle godine.