Svi su saglasni da deca treba da budu u školi.
Iako je otvaranje škola u predstojećoj školskoj godini postalo predmet političke borbe, pitanje nije da li je to dobra ideja, već da li se može sprovesti bezbedno.
Samo nekoliko nedelja pred početak škole, predsednik Donald Tramp pretio je da će ukinuti davanja iz federalnog budžeta onim okruzima koji ne otvore škole.
Učitelji i pedijatri žele da škole budu otvorene.
"Znamo da deca najbolje uče kada su fizički prisutna u učionici. Ali, moramo otvarati škole tako da to bude bezbedno za sve đake", saopštila su dva najveća američka udruženja dečjih lekara.
Nadležni za javno zdravlje kažu da je otvaranje škola jednako rizično kao i pokretanje poslova - koji su na nekim mestima pokrenuti prebrzo, pa je broj obolelih od koronavirusa naglo porastao.
"Tamo gde se broj obolelih rapidno povećava, možda neće biti bezbedno da se otvore škole dok se prenošenje zaraze ne smanji. I ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno", kaže Dženifer Nuco sa Univerziteta Džons Hopkins.
Otvaranje škola je važan deo pokretanja ekonomije. Mnogi roditelji koji rade od kuće teško izlaze na kraj sa poslom i brigom o deci istovremeno. A još je teže onima koji ne mogu da rade od kuće.
Povratak na posao, u vreme kada ekonomija pada, a nezaposlenost raste do nivoa koji nije viđen od Velike depresije, postao je ključno politčko pitanje pred predsedničke izbore u SAD u novembru.
A za mnoge đake, škola znači mnogo više od sticanja akademskog znanja.
Pedijatri i nastavnici kažu da deca u školi uče i društvene i emocionalne veđtine, da se skoro 30 miliona dece oslanja na jeftine ili besplatne obroke u školama, da im je dostupna i psihološka pomoć, a da su škole i prva stanica kojoj deca prijavljuju zlostavljanje.
Kovid 19 se ispostavio manje opasan po decu nego po odrasle. Studije su pokazale da je manja verovatnoća da se deca zaraze, imaju ozbiljnu kliničku sliku ili umru. Postoje i ograničeni dokazi da deca ne šire zarazu kao odrasli.
"Ipak, iako je rizik manji ne znači da ne postoji", kaže Džoš Šarfstin sa Unvierziteta Džons Hopkins.
Do 9. jula u Americi je prijavljeno 200 hiljada slučajeva zaraze kod dece i 63 smrtna slučaja, prema podacima Američke pedijatrijske akademije (AAP).
Rizik postoji i za nastavnike i drugo osoblje.
"Ako Tramp zahteva da se škole otvore uprkos riziku, onda ja želim da Donald Tramp sedi u mojoj učinoici sa još 39 učenika i udiše isti vazduh. Želim mu da sedi tamo sedam sati dnevno, pet dana nedeljno i da deca kijaju i kašlju na njega", kaže predsednica Nacionalne asocijacije za obrazovanje Lili Ekselen Garsija.
Univerzitet Džons Hopkins procenjuje da će biti potrebno oko 5o milijardi dolara da se škole u Americi bezbedno otvore.
Kakva je situacija u drugim zemljama?
Neke zemlje su otvorile škole bez povećanja broja obolelih od koronavirusa.
Južna Koreja je otvorila osnovne škole tako što nastavu u učionici pohađa samo trećina učenika, dok su srednje škole dozvolile da budu prisutne dve trećine. Oni koji nisu na času prate nastavu onlajn.
U Nemačkoj su stariji učenici prvo krenuli u školu, jer su nadležni smatrali da će se bolje pridržavati uputstva o držanju distance.
U Belgiji deca ostaju u učionicama tokom celog dana kako ne bi bila u kontaktu sa decom iz drugih razreda.
U mnogim zemljama maske su obavezne i za nastavnike i za učenike, a dezinficijens za ruke mora biti svuda dostupan. U nekim zemljama su deca na pauzi za ručak odvojena pleksiglasom.
Ključni faktor koji razlikuje SAD od ovih zemalja je, kaže Dženifer Nuco, to što su uspele da kontrolišu epidemiju.
Izrael je, napominje, primer koji zahteva oprez jer su škole otvorene, pa je broj obolelih skočio i ponovo su zatvorene.
