Lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije, Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama potpisali su šest sporauzma na samitu inicijative Otvoreni Ballkan u Tirani. Ocenili su da će dogovori doneti direktnu korist građanima u regionu, najavili nastavak saradnje i istakli da Otvoreni Balkan nije zamena za EU, nego je komplementaran sa evrointegracijama tri zemlje. Na sastancima su bili i predstavnici Atlantskog saveta, a Damir Marušić iz te organizacije za Glas Amerike ocenjuje da je na ovom samitu postignut realan napredak u odnosu na prethodne, ali da je pred liderima još mnogo posla.
Domaćin samita Edi Rama je, na konferenciji za novinare posle plenarne sednice, rekao da su potpisani sporazum o slobodnom tržištu rada, četiri sporazuma o oblasti poljoprivrede i sporazum o integrisanim sistemima elektronskih usluga. Rečeno je da sporazumi stupaju na snagu odmah.
Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada omogućiće građanima Albanije, Srbije i Severne Makedonije da imaju jednak i trenutan pristup radnim i boravišnim dozvolama, objasnio je albanski premijer. Istakao je da će sporazumi u oblasti poljoprivrede ukloniti trgovinske barijere između tri zemlje.
"Siguran sam da će biti zadovoljan znatan broj kompanija koje iz Albanije izvoze robu u Srbiju i Severnu Makedoniju, ili uvoze robu iz tih zemalja, sada je to otvoren put", rekao je Rama.
Albanski premijer je ocenio da je inicijativa Otvoreni Balkan nastavak implementacije Berlinskog procesa i da omogućava ostvarivanje jedinstvenog regionalnog tržišta. Istakao je i da je važno da inicijativa ima podršku Brisela.
„Verujem da je danas jasno, i da to jasno rekao i evropski komesar za proširenje, da Evropska komisija podržava projekat Otvoreni Balkan“.
Rama najavio da će naredni sastanak biti u februaru 2022. u Skoplju.
Vučić: Ovo nije projekat "Velike Srbije ili Velike Albanije"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da će građani imati koristi od inicijative Otvoreni Balkan, te da nije reč o stvaranju „Velike Srbije ili Velike Albanije“.
„Kada sam došao u Albaniju, video sam da premijera Ramu napadaju da je Otvoreni Balkan inicijativa za Veliku Srbiju, mene napadaju da je inicijativa za Veliku Albaniju. Ovde nije reč o Velikoj Srbiji ili Velikoj Albaniji ili ne znam kakvoj Makedoniji, ovde je reč u tome da se ne izgubimo u raspravama o prošlosti i sadašnjosti, a da nam nestane budućnost. Ovde se govori o tome kako da živimo i radimo zajedno, kako svi građani mogu da žive bolje u budućnosti.“
Vučić je kazao da je važno da se nastavi rad na svim pitanjima, te da se ukinu takse, potencijano napravi carinska unija i ukinu granice između tri zemlje. Ranije je najavljeno da bi granice, potencijalno, mogle biti ukinute od 1. januara 2023.
"Mi smo ovo pravili i pokazali smo odgovornost, napravili smo najbolju inicijativu koja će da promeni lice Balkana kojeg se ne stidimo“.
Predsednik Srbije je rekao da je dogovoreno i da se na svakom sastanku uputi poziv Crnoj Gori, BiH i Kosovu, koje nisu članice Otvorenog Balkana, da se priključe inicijativi.
Makedonski premijer u ostavci Zoran Zaev rekao je da Otvoreni Balkan nije zamena za evropske integracije zemalja, već samo pomoćni korak u integraciji i da tri zemlje ostaju posvećene evropskom putu. Ocenio je da je važno što podrška inicijativi dolazi i od evropskog komesara za proširenje.
Zaev je rekao da mu je ovo "verovatno poslednje obraćanje kao premijera Severne Makedonije", ali da i njegov naslednik podržava inicijativu Otvoreni Balkan, prenosi Fonet.
Marušić: Otvoreni Balkan vezati za institucije, a ne lidere
Na sastancima inicijative Otvoreni Balkan bili su i predstavnici vašingtonskog Atlantskog saveta, koji su bili i na prethodnom samitu u Beogradu.
Damir Marušić iz te organizacije za Glas Amerike kaže da je u Tirani, za razliku od prethodnih susreta, ostvaren pravi napredak.
"Naravno, to nije kraj procesa, ovo je početak procesa, ali jeste, uspeli su ovaj put potpisati te ugovore. Mislim da ove godine ima još dosta da se radi po tim pitanjima kako bi se projekat Otvorenog Balkana stvarno realizirao, ali na projektu poput ovog treba raditi, ništa se automatski ne dešava bez puno posla".
Marušić kaže da nema sumnje da lideri žele da ostvare cilj - ukidanje međusobnih granica do 2023, ali da to nije pitanje samo volje lidera, već posvećenosti institucija.
"Ako se institucije stvore za Otvoreni Balkan, sve je moguće. Ako tu zaglavi, na tome će pasti. Ja se nadam da proces ide ka tome da se institucije stvore, da kada lideri odu, ovo je zadnji put da je ministar Zaev učestvuje na samitu Otvorenog Balkana, da se nastavi posao i da sve ide normalno....Da ne zavisi samo od lidera, nego da cela vlada radi na tome."
Putem video linka, na samit se kratko uključio i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji koji je rekao da podržava inicijativu Otvoreni Balkan i pozvao preostale zemlje Zapadnog Balkana da se priključe.
"Baš u tome je i nada, da Evropa malo drukčije razmišlja o tim stvarima. Proces prilaza Evropi će biti dug, i Evropljani to znaju. Ovo ne bi trebalo da bude nikakav konflikt sa Berlinskim procesom ili zajedničkim regionalnim tržištem, sve se uglavnom gura u istom smeru. Šta mogu oni kao tri države ostvariti, to je pitanje, ali na osnovu onoga što sam video danas, mislim da ima nade da se nešto dobro ostvari tu", kaže Marušić.
Saradnik Atlantskog saveta kaže da u Vašingtonu na Otvoreni Balkan gledaju pozitivno, ali da inicijativa nije zamena za evrointegracije i da je glavni cilj SAD i dalje ulazak puno članstvo zemalja regiona u EU.
