Američki predsednik Džo Bajden rekao je da je politika izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Gazi "pogrešna" i pozvao Izrael da traži primirje, prenosi agencija Frans pres.
"Mislim da je greška to što radi. Nisam saglasan sa njegovim pristupom", rekao je Bajden u intervjuu za Univision, američku TV mrežu na španskom jeziku.
Bajden je ponovio da je izraelski napad dronom prošle nedelje, u kojem je u Gazi poginulo sedmoro humanitarnih radnika iz dobrotvorne organizacije Svetska centralna kuhinja, "nečuven".
"Pozivam Izraelce da jednostavno traže primirje, dozvole narednih šest, osam nedelja potpuni pristup svoj hrani i lekovima", dodao je Bajden.
Bajdenove izjave o prekidu vatre predstavljaju preokret u odnosu na prethodne komentare, u kojima je rekao da je na Hamasu teret da prihvati dogovor o primirju i oslobađanju talaca.
Bajden je takođe povećao pritisak na Izrael da dopusti isporuke veće količine pomoći Gazi i naveo da je razgovarao sa Saudijskom Arabijom, Jordanom i Egiptom i da su "oni spremni da isporuče hranu".
"Nema izgovora da se ne ispune potrebe tih ljudi u hrani i lekovima. To bi trebalo odmah uraditi", rekao je američki lider.
Prošle nedelje, u razgovoru sa izraelskim premijerom, američki predsednik je zapretio da će usloviti američku podršku izraelskoj ofanzivi u Gazi preduzimanjem konkretnih koraka da se zaštite humanitarni radnici i civili.
To je prvi put da je Bajden, demokrata i snažni pristalica Izraela, pokušao da upotrebi američku pomoć kao sredstvo da utiče na ponašanje izraelske vojske.
Predsednik je pod ogromnim pritiskom unutar sopstvene stranke da učini više da reaguje na humanitarnu katastrofu palestinskih civila zbog napada Izraela. Nensi Pelosi, članica Predstavničkog doma i bivša predsedavajuća tog tela, koja je ključna Bajdenova saradnica, potpisala je u petak pismo zajedno sa desetinama demokrata u Kongresu, zahtevajući okončanje isporuka oružja Izraelu.
Hamas razmatra predlog o primirju
Hamas je prethodno u utorak saopštio da izraelski predlog o prekidu vatre ne ispunjava njegove zahteve, ali da će ipak biti razmotren i odgovor će biti dostavljen posrednicima.
Predlog su Hamasu uručili egipatski i katarski medijatori u Kairu, u pokušaju da se nađe izlaz iz rata u Gazi koji je ušao u sedmi mesec. Pregovorima u Kairu je prisustvovao i direktor CIA-e Vilijam Berns, i do sada nisu dali reuzultate.
"Hamas je zainteresovan za dogovor kojim bi se okončala agresija na naš narod. Bez obzira na to, pozicija Izraela ostaje beskompromisna i nije ispunila nijedan od zahteva našeg naroda", naveo je Hamas u saopštenju. Ali, kaže se i da će predlog biti razmotren.
Hamas želi da se dogovorom okončaju vojna dejstva Izraela, da se povuku izraelske snage iz Gaze i dozvoli raseljenima da se vrate. Izrael želi da se oslobode taoci koje je Hamas oteo 7. oktobra 2023, i kaže da neće zaustaviti rat dok ne uništi Hamas, koji vodi Gazu od 2007.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Hamasu predstavljena „veoma ozbiljna ponuda“ za sporazum o primirju i taocima koja „treba da bude prihvaćena“.
„Hamas bi sve ovo mogao odmah da okonča i da imamo prekid vatre koji bi bio od koristi za narod Gaze i za taoce dobio domove. Činjenica da i dalje ne kaže 'da' je odraz onoga što zaista misli o narodu Gaze, što uopšte nije mnogo", rekao je Blinken na konferenciji za novinare u Vašingtonu sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Kameronom.
Hamas „sada ima priliku da pristane na predlog o prekidu vatre i taocima. Lopta je u Hamasovom delu terena“, kaže Blinken.
On je podsetio da „ne bismo bili ovde da Hamas nije izabrao da se upusti u jedan od najstrašnijih terorističkih akata 7. oktobra i da mesecima ne odbijaju da se kriju iza civila, polože oružje, oslobode taoce i predaju se. Gde je tu bes?"
Blinken je rekao i da sumnja da će Izrael krenuti u ofanzivu na Rafu pre novih razgovora sledeće nedelje u Vašingtonu.
Naveo je i da Izrael nije saopštio Americi datum operacije i da će izraelska delegacija posetiti Vašington sledeće nedelje kako bi čula šta brine SAD.
Ostin: Ne vidimo dokaze o genocidu u Gazi
Smrtonosna, masovna glad u Gazi verovatno bi pojačala nasilje i dovela do dugoročnog sukoba, izjavio je američki sekretar za odbranu Lojd Ostin na pretresu u Senatu, dodavši da nema dokaza o tome da Izrael vrši genocid u palesintinskoj enklavi.
Šest meseci od početka izraelske vazdušne i kopnene kampanje u Gazi, pokrenute zbog Hamasovog napada na južni Izrael 7. oktobra, razorenoj enklavi preti rizik od masovne, smrtonosne gladi i bolesti a skoro svi njeni stanovnici su sada ostali bez svojih domova.
Humanitarne agencije se žale da Izrael nije osigurao dovoljni pristup hrani, lekovima i drugim potrebnim humanitarnim zalihama. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj optužio je Izrael da koristi izgladnjivanje kao oružje rata.
Izrael negira ove optužbe.
Na pitanje jednog senatora šta će biti posledice masovnog umiranja Palestinaca od gladi, Ostin je odgovorio: "Nasilje će se ubrzati a posledica će biti siguran dugoročni konflikt".
"To ne mora da se dogodi... Možeo da nastavimo da radimo sve što možemo, a to i radimo, da podstaknemo Izraelce da pruže humanitarnu pomoć", rekao je Ostin senatskom Odboru za oružane snage.
Izrael navodi da humanitarna pomoć brže stiže u Gazu, ali je količina te pomoći sporna. Ujedinjene nacije kažu da je i dalje mnogo manja od minimuma potrebnog da se zadovolje osnovne humanitarne potrebe.
Ostin je izjavio da ostaje da se vidi da li bi povećanje pomoći moglo da se produbi i održi.
Dodao je da bi neuspeh Izraelaca da prave razliku između palestinskog naroda i islamističke grupe Hamas "samo proizveo još terorizma". Ipak, Ostin je branio Izrael od optužbi da vrši genocid u Gazi.
"Nemamo dokaza o tome", kazao je Ostin.
