Varnica koja je bljesnula nakon što se pročulo da je moguće gašenje Studentske poliklinike je ugašena, a protest studenata nije otišao dalje od skupljanja potpisa da se poliklinika ne gasi. Posle poruke ministra zdravlja Zlatibora Lončara i premijerke Ane Brnabić da se ništa neće dirati i da sve ostaje po starom studenti su se vratili uobičajenom životu i prate šta se dalje dešava.
“Mislim da je za studente najbitnije da oni problem nemaju, da studentska poliklinika ostaje”, rekao je ministar Lončar u razgovoru sa predstavnicima studenata početkom nedelje ispred Ministarstva zdravlja u Beogradu.
Sa druge strane, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić smatra da su to olako data obećanja i da stvar sa studentskom poliklinikom nije gotova.
“Iza svega toga se krije gašenje mnogih drugih zavoda, a ovo što je trenutno ministar izjavio i premijerka da neće biti gašenja Studentske poliklinike – čini mi se da jedna formulacija koja uzima u obzir i plan koji imaju, taj Masterplan. Ali negde između redova jeste samo smirivanje ovog prvog talasa protesta, jer tako ova vlast i radi. Zataška za trenutak a onda nastavi da radi na tome”, izjavio je Panić u razgovoru sa Glas Amerike i istakao da ostaje mogućnost i da je neko blizak vlastima “bacio oko” na zgrade Studentske poliklinike i stacionara u centru Beograda u Krunskoj ulici.
Slučaj studentske poliklinike je uzburkao javnost, ali to je samo jedan deo mnogo veće priče o novoj reformi zdravstvenog sistema, iza koje ovoga puta stoji Svetska banka sa projektom optimizacije zdravstva.
Kroz masterplan koji prati projekat optimizacije predlažu se tektonske promene u zdravstvu, njegova potpuna reorganizacija i istine radi treba reći da se tim projektom zaista predlaže da tri studentske poliklinike pripoje domovima zdravlja – Vračar u Beogradu, kao i domovima zdravlja u Novom Sadu i Nišu.
“Svetska banka finansira i učestvuje u reorganizaciji kao jedan masterplan za čitavo zdravstvo. Oni angažuju svoje stručnjake, imaju pravo angažuju stručnjake i plaćaju ih iz celog sveta da sagledaju kod nas situaciju i da naprave predloge. Ljude koji su oni angažovali većinom su preslikali plan jedan iz Hrvatske. Po tom njihovom planu oni su imali ideje sa studentskom poliklinikom. Taj plan niti smo prihvatili, niti ćemo prihvatiti, niti nam odgovara, niti se pokazao dobar”, rekao je početkom nedelje ministar zdravlja Lončar i poručio da Rade Panić ne govori istinu o masterplanu.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije odgovara da se ne zna ko ne govori istinu:
“I profesor (Berislav) Vekić i profesor (Ferenc) Vicko, obojica su državni sekretari u Ministarstvu zdravlja – bog zna kako su bili zahvalni ovim trima firmama – Naledu, konsultantskoj firmi i firmi iz Belgije na urađenoj optimizaciji, na urađenom predlogu i bog zna kako su hvalili. Sad ja ne znam da li su njih dvojica lagali na tom skupu one koji su izradili plan, ili je vas lagao ministar Lončar”, kaže Panić.
Dok se u prethodnoj reformi zdravstvenog sistema, rađenoj po nekom drugom modelu išlo na razdvajanje domova zdravlja i bolnica iz zdravstvenih centara u posebne jedinice, tako se sada ponovo predlaže njihovo spajanje i ukrupnjavanje.
Sagovornik Glasa Amerike iz firme koja je radila na masterplanu optimizacije zdravstva, a koji je hteo da ostane anoniman, ističe da su osnovne prednosti “ukupnjavanja” zdravstvenih ustanova bolja iskorišćenost postojećih kapaciteta, smanjivanje troškova i smanjivanje broja rukovodilaca, kao i bolja kontrola i sprovođenje tendera za nabavku medicinske opreme.
“Zvanično se ni jedna ustanova ne gasi, nego se spajaju. Kada se spoji ustanova onda će postepeno vremenom biti ugašene one ustanove koje smatraju neprofitabilnim, nerentabilnim”, kaže Panić i dodaje da je masterplanom predviđeno da broj zdravstvenih ustanova svede sa 313 na 117.
Po njegovom mišljenju, kao što su svojevremeno privatizovane i rasprodate fabrike – sada se isti scenario priprema i zdravstvo, pri čemu su na meti, kako kaže, parcele i zgrade domova zdravlja koji će se polako gasiti:
“Odgovorno tvrdim da je ideja ministarstva u ovom masterplanu, takozvanoj optimizaciji zdravstva da kompletnu preventivu ugasi, a da postepeno – da li do 2035. godine ili ako budu mogli brže, primarnu zdravstvenu zaštitu prevedu potpuno u privatne ruke”, kaže Rade Panić.
Po njegovom mišljenju rešenje za srpsko zdravstvo već postoji, finansirala ga je Evropska unija, a reč je o informacionom sistemu koji treba da obuhvati i poveže celokupni zdravstveni sistem. Mnogo bolje od ukrupnjavanja ili usitnjavanja zdravstvenih ustanova, informacioni sistem bi pomogao da se zdravstveni kapaciteti bolje koriste, da se troškovi smanjuju i da se na jednom mestu u realnom vremenu zna u kakvom je stanju ceo zdravstveni sistem.
