Pod sloganom "Ponos su ljudi" u Beogradu je u subotu održana Prajd šetnja, centralni događaj u okviru ovogodišnje Nedelje ponosa. Prema rečima organizatora, manifestaciji je prisustvovalo više hiljada ljudi. Zahtevi LGBT zajednice u Srbiji već godinama su isti, a najvažniji su usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu.
Predstavnik organizatora Beograd Prajda Goran Miletić izjavio je da je u prvih sat vremena kapije Parade prošlo "mnogo više ljudi nego ranijih godina" i istakao da LGBT zajednica samo traži da institucije rade svoj posao i da primenjuju zakone.
Aktivista Filip Vulović rekao je da se zakon o istopolnim brakovoma nalazi u fioci u Vladi Srbije pod ključem.
Aktivistkinja Ana Jovanović izjavila je da je trans žena i Romkinja i da su pred njom bile prepreke, a da je ona ljudsko biće koje želi da živi slobodno i autentično.
"Danas smo ovde da slavimo različitost i ljubav, ali realnost nije tako blistava", kazala je ona, dodajući da i dalje ne postoji Zakon o rodnom identitetu koji bi joj omogućio da promeni ime i rodni marker, bez zahteva za medicinskom tranzicijom.
"Taj zakon bi meni omogućio da živim bez diskriminacije i odbacivanja", navela je.
Ukazala je i na loš položaj Roma u Srbiji i istakla važnost poštovanja svakog ljudskog bića, bez obzira na njegove lične karakteristike.
Kuma Prajda, pevačica Zejna Murkić rekla je da se nada da je ovo poslednja godina u kojoj zahtevi nisu ispunjeni.
"Šaljemo pozdrav predsedniku i vladi da usvoje naše zahteve", poručila je.
Pored dva glavna zahteva, LGBTQ zajednica u Srbiji traži i:
Brzu i adekvatnu reakciju državnih organa, ali i javnu osudu predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT zajednici.
Izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe, eksplicitno prepoznavanje LBGT u lokalnim akcionim planovima, kao jednu od posebno osetljivih društvenih populacija, obrazovanje i edukaciju mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, kao i besplatnu i lako dostupnu preekspozicionu i postekspozicionu profilaksu.
Da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja po hitnom postupku izvrši standardizaciju usluge Terenski saradnik.
Ovogodišnjoj šetnji u okviru Parade ponosa prisustvovalo je četvoro ministra Vlade Srbije - Tanja Miščević, Jelena Begović, Tomislav Žigmanov i Tatjana Macura, kao i predstavnici nekoliko ambasada, Delegacije EU u Srbiji i pojedini domaći političari.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević kazala je da se razgovara o Zakonu o istopolnim zajednicama i iskustvima drugih država i istakla da to nije "tabu tema".
"To je tema zaštite prava jednog dela građana. Nastavićemo da razgovaramo, a verujem da će razgovori i dijalog biri brzo okončani. Ovde sam da pošaljemo jasnu poruku da je pravo svakog pojedinca u ovoj državi svetinja, da postoje manjine i većine, ali da svi možemo biti manjina i da smo svi snažniji kada štitimo manjine", rekla je Miščević.
Ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov naveo je da je Ministarstvo na čijem je čelu izradilo predlog zakona, a da je na Skupštini odluka hoće li ta tema biti pravno završena.
Istakao je da je njegova poruka da je diskriminacija svih građana, bez obzira na razlike, u Srbiji strogo zabranjena.
"Država smo koja je posvecena afirmaciji svih prava, a naše prisustvo je jasna poruka da je to opredeljenje čitave vlade", rekao je Žigmanov.
Učesnici šetnje kretali su se trasom iz parka Manjež ulicama Nemanjinom, Kneza Miloša, Kralja Milana, preko Trga Nikole Pašića i pored Narodne Skupštine i ponovo nazad ulicama Kneza Miloša i Nemanjinom do parka Manjež.
U ulicama oko Doma Narodne skupštine postavljene su zaštitne ograde iza kojih su stajali policajci u opremi za razbijanje demonstracija.
Policija je bila i u podzemnim prolazima u centru grada, a patrolirala je i ulicama kojima bi trebalo da prođu učesnici Prajd šetnje.
Prajd kolona zadržala se duže ispred Vlade Srbije, gde su ukazali na to da traže usvajanje Zakona, a dok su prolazili Ulicom kneza Miloša, u dvorištu Vaznesenjske crkve je stajao muškarac koji ih je kadio tamjanom, nakon čega su mu pojednci prilazili i slikali se sa njim.
Još jedna, manja grupa građana koja se protivi održavanju Parade ponosa je, dok su učesnici šetnje prolazili pored Doma Narodne skupštine, pevala crkvene i kosovske pesme, držala crkvena obeležja, zastavu Srbije i transparent na kome je pisalo "Parada-poniženje".
Nešto pre 19 sati, završena je šetnja u okviru Prajda.
Događaj je završen bez incidenata.
Prisutni su nakon šetnje ostali u parku Manjež na žurci i koncertu kume Prajda.
Prva zvanična Parada ponosa u Beogradu održana je 30. juna 2001. godine, ali je obeležena nasiljem i napadima od strane ekstremnih desničarskih grupa i huligana.
Naredni pokušaji organizovanja parade 2004. i 2009. godine bili su otkazani zbog bezbednosnih razloga.
Tek 2010. godine, uz jaku policijsku zaštitu organizovana je Parada ponosa, ali je ponovo bila praćena nasiljem i sukobima, što je rezultiralo povređivanjem više od 100 ljudi, uglavnom pripadnika policije.
Uprkos brojnim preprekama i protivljenju, Parada ponosa je postala redovan godišnji događaj u Beogradu od 2014. godine, uz podršku međunarodnih organizacija, civilnog društva i dela političkog spektra. Od tada je Parada postepeno postajala mirnija, uz manje nasilja i veće učešće, dok su bezbednosne mere i dalje na visokom nivou.
Nakon glasanja održanog 2019. godine, Beograd je dobio priliku da bude domaćin Europride-a, što je predstavljalo značajnu priliku za unapređenje prava LGBT+ zajednice u regionu.
Nekoliko nedelja pre početka događaja, srpske vlasti su izdale zabranu održavanja šetnje, pozivajući se na bezbednosne razloge i tenzije u društvu, što je izazvalo međunarodne osude i proteste LGBT+ organizacija i aktivista. Međutim, organizatori Europridea su odlučili da ipak nastave s planovima i zatražili podršku evropskih institucija i organizacija za ljudska prava.
Dana 17. septembra 2022, nakon pravne borbe i pregovora s vlastima, šetnja je održana, ali na skraćenoj i izmenjenoj ruti, uz prisustvo jakih policijskih snaga koje su obezbeđivale učesnike.
