Američki obaveštajci danonoćno rade na tome da zaštite predsedničke izbore u novembru od malignog stranog uticaja. Međutim, pokušaji da se izbori poremete putem dezinformacija su već u toku, kažu analitičari.
“To je pokušaj da se pojača polarizacija, da se podrije poverenje u američke demokratske institucije. A to može da poprimi oblik običnih objava na društvenim mrežama koje dovode u pitanje da li demokratija funkcioniše. Na primer, ako neki strani faktor pomisli da neki kandidat nije odgovarajući za njihove spoljnopolitičke ciljeve, vidimo aktivnost da se podrije kredibilitet tog kandidata”, ističe Šon Majnor, obaveštajni analitičar kompanije "Recorded Future".
Nove tehnologije mogu da pomognu da se laži šire lakše i brže, upozorio je predsedavajući senatskog odbora za obaveštajna pitanja, Mark Vorner, na nedavnom pretresu u Kongresu.
“Imamo potpuno novu pojavu veštačke inteligencije. Ona pruža ogromne i brze mogućnosti da se meša, dezinformiše, zbunjuje… Mislim da je od ključnog značaja da bolje radimo na tome da demokrate i republikanci zajednički edukuju američku javnost da je taj problem i dalje prisutan”, ističe Vorner.
Američki birači sa kojima je Glas Amerike razgovarao kažu da su svesni pretnje, ali i priznaju da je pojedincima teško da razlikuju istinu od laži, posebno na društvenim mrežama.
“Oni sada mogu da iskoriste softver sa veštačkom inteligencijom da nas zbune, da promene šta neka osoba govori”, kaže za Glas Amerike Kejlon Veders iz Tenesija, koji trenutno živi u Virdžiniji.
“Veoma je teško jer često slušaoci nemaju sposobnost kritičkog mišljenja i jednostavno veruju onome što čuju na određenoj platformi”, smatra Šila DeBonins iz Virdžinije.
Birači imaju različita mišljenja o tome kako treba rešavati taj problem.
“Mislim da treba da bude uključena neka nezavisna strana koja proverava informacije, jer smo, u protivnom, prepušteni tome da verujemo da nam ljudi na tim platformama daju tačne informacije”, kaže Džo Džadž koji živi u Vašingtonu.
“Nisam sigurna šta tu može da se uradi a da ne dođe do teške cenzure interneta. Tako da mislim da je i odgovornost svakog pojedinca da bude dobro informisan”, smatra Kol Tomas, stanovnica Vašingtona.
U toku su pokušaji da se biračima daju resursi u borbi protiv dezinformacija.
Američka agencija za sajberbezbednost i infrastrukturu navela je u saopštenju za Glas Amerike da je otvorila veb stranicu “Glasine naspram realnosti” gde mogu da se pronađu pouzdane informacije o američkim izborima.
Neprofitna organizacija Projekat za medijsku pismenost takođe ima više resursa na raspolaganju da pomogne biračima da razlikuju činjenice od izmišljotina.
“Taktika broj jedan za one koji šire propagandu I druge protagoniste sa lošim namerama koji šire netačne informacije je da vam ’udaraju’ na emocije. Ako vidite nešto za šta mislite da je užasno, nedopustivo, što vam izaziva strah, uvek je dobra ideja da zastanete, napravite pauzu i postavite sebi nekoliko pitanja da li ima stvarnih dokaza da je ta tvrdnja istinita”, kaže Piter Adams iz Projekta za medijsku pismenost.
Direktor FBI Kristofer Rej je među visokim zvaničnicima koji su se obratili Kongresu govoreći o tom problemu. Rekao je da će za borbu protiv dezinformacija čiji je cilj da se utiče na izbore u novembru ključno da postoji javnost sposobna da pravi razliku između činjeninca i netačnih informacija, kao i udruženi napori različitih vladinih agencija i privatnog sektora.
