Američki predsednik Barak Obama održao je svoj sedmi i poslednji govor o stanju nacije. Obraćajući se zakonodavcima iz oba doma Kongresa, ali pre svega američkoj javnosti, Obama je izrazio veliki optimizam kada je reč o putu na kojem se zemlja nalazi, i to ne samo što se tiče 2016, već i u godinama mnogo posle svog odlaska iz Bele kuće.
Već na početku govora, koji je trajao nešto manje od sat vremena, Obama je priznao da su očekivanja od njegove poslednje godine na položaju, u izbornoj godini, veoma niska, ali je takođe obećao da neće prestati da radi na realizaciji svojih političkih ciljeva.
"I nastaviću da radim na svemu onome na čemu je neophodno da se radi. Popravljanju pokvarenog imigracionog sistema, zaštiti naše dece od oružanog nasilja, jednakim dnevnicama za muškarce i žene, plaćenim odsustvima, podizanju minimalne cene rada – svih onih stvari koje su itekako bitne za vredne radničke porodice; to su i dalje prave stvari i ja neću popustiti dok se one ne urade".
Obama je odbacio kritike na račun svoje ekonomske politike i poručio da su SAD u ovom trenutku najsnažnija i najtrajnija ekonomija sveta, koja je za vreme njegovog boravka u Beloj kući stvorila 14 miliona radnih mesta i prepolovila stopu nezaposlenosti.
Kao i priču o ekonomskom propadanju, Obama je odlučno odbacio i retoriku da američki neprijatelji postaju snažniji, dok Amerika slabi.
„SAD su najmoćnija zemlja sveta. Tačka. Nije čak ni blizu. Mi trošimo više na našu vojsku nego osam sledećih zemalja na toj listi zajedno. Naše trupe su najjača borbena sila u istoriji sveta. Nijedna zemlja se ne usuđuje da napadne nas ili naše saveznike, jer su svesni da je to put u propast. Istraživanja pokazuju da nas širom sveta doživljavaju bolje nego kada sam ja došao na položaj, a kada se radi o bilo kojem važnom međunarodnom pitanju, niko na svetu ne gleda u Peking ili Moskvu da ih vode, već u nas“.
Kada je reč o spoljnoj politici, Obama je poručio da je „prioritet da se zaštiti američki narod i da se zemlja obračuna sa terorističkim mrežama“. Američki predsednik je istakao da i al-Kaida i Islamska država predstavljaju veliku pretnju za SAD i pozvao Kongres da konačno glasa i dozvoli upotrebu vojne sile protiv ISIL-a.
„Međutim, američki narod bi trebalo da zna, da će – uz akciju Kongresa ili bez nje, ISIL naučiti iste lekcije kaoje su naučili teroristi pre njih. Ukoliko sumnjate u američku posvećenost - ili moju - da pravda bude zadovoljena, pitajte Osamu bin Ladena...“
Obama je tokom govora izneo i druga dostignuća svoje spoljne politike, kao što su zaustavljanje širenja ebole u Zapadnoj Africi, postizanje velikog trgovinskog sporazuma – Transpacifičkog partnerstva, obnavljanje diplomatskih odnosa sa Kubom i postizanje nuklearnog sporazuma sa Iranom. Takođe je ponovio svoje obećanje da će zatvoriti pritvorni centar u Zalivu Gvantanamo na Kubi.
Obama nije pomenuo incident koji se dogodio nekoliko sati pre govora, kada je Iranska revolucionarna garda uhapsila 10 pripadnika američke mornarice, koji su kako izgleda zalutali u iranske vode u Persijskom zalivu. Drugi američki zvaničnici pokušali su da umanje značaj tog incidenta, rekavši da je Iran priustao da u najkraćem roku oslobodi mornare.
Demokratski predsednik takođe je vrlo suptilno kritikovao neke pretendente na predsedničku nominacije suparničke Republikanske stranke, posebno one koji su u predsedničkoj kampanji davali potcenjivačke izjave o muslimanima, a osudio je i nedavne napade na islamska svetilišta.
Kao jednu od stvari zbog kojih žali tokom svog dosadašnjeg predsednikovanja, Obama je istakao činjenicu da su odnosi dve stranke u poslednjih sedam godina pogoršali, umesto da se poboljšaju.
„Ne sumnjam da bi predsednik, nadaren poput Linkolna ili Ruzvelta možda bolje rešio tu podelu i grantujem da ću nastaviti da pokušavam da budem bolji u tome, dokle god sam na položaju“.
U ime Republikanske stranke, odgovor na predsednikov govor uputila je Niki Hejli, guvernerka Južne Karoline, koja se našla u centru pažnje javnosti i pobrala pohvale predvodeći akciju uklanjanja zastave Konfederacije sa zgrade Kapitola te američke savezne države prošle godine.
Četrdeset-trogodišnja Hejli, ćerka indijskih imigranata, rođena kao Nimrata Niki Randava, iznela je znatno blaži stav prema imigraciji, nego što je to obično slučaj sa njenim stranačkim kolegama, rekavši da „niko ko je spreman da vredno radi, poštuje zakone i voli američku tradicijuto nikad ne bi trebalo da se oseća da nije dobrodošao“.
Guvernerka Hejli je naravno kritikovala fiskalnu politiku predsednika Obame i zakon o reformi zdravstvene zaštite, poznat kao „Obamaker“, a obećala je da će, ukoliko Republikanac postane predsednik na izborima u novembru, biti smanjen porez za radničke porodice, a državna potrošnja smanjena.
U Obaminom poslednjem govoru o stanju nacije nije bilo uobičajnih političkih predloga, najava izvršnih akcija i novih vladinih programa. S druge strane, kada se zna da će većinu u oba doma Kongresa do kraja 2016. imati Republikanci, šanse predsednika Obame da „progura“ neku svoju zakonodavnu inicijativu su ravne nuli.
