Možda je najveće dostignuće prvog samita između Donalda Trampa i Kim Džong Un-a bilo da se samit uopšte dogodio. Ali kada se iduće nedelje dvojica lidera budu ponovo sastali, održavanje samita neće biti samo po sebi biti dovoljno.
Prošle godine u Singapuru, Donald Tramp i Kim Džon Un dogovorili su se da rade na potpunoj denuklearizaciji korejskog poluostrva. Samit u Vijetnamu biće pod pritiskom definisanja tog cilja, odnosno utvrđivanja konkretnih mera koje bi dovele do željenog cilja.
“Za razliku od prvog samita, smatram da bi pod obostranim pritiskom mogao da bude iznuđen opipljiv rezultat. U suprotnom, sastanak će biti proglašen neuspelim i sve treba da krene od početka”, ocenjuje Robert Mening iz Atlantskog saveta.
Sjedinjene Države traže od Severne Koreje konkretne korake za uklanjanje nuklearnog arsenala ili da objavi spisak nuklearnog i raketnog inventara.
Severna Koreja traži od SAD ukidanje sankcija odnosno proglašenje formalnog kraja Korejskog rata iz 1950-tih.
Najproduktivniji ishod bi možda bio sporazum o započinjanju željenog procesa na nižem zvaničnom nivou.
“Lideri dve zemlje ne mogu sami da reše sva pitanja. Ne verujem da dovoljno detaljno poznaju stvari da mogu bez naučnih i tehničkih stručnjaka da dodju do rešenja”, smatra Džejms Mekion iz Centra za kontrolu nuklearnog naoružanja.
Prema nekim nagoveštajima, Vijetnam bi mogao da bude produktivniji od Singapura.
Američki zvaničnici unapred su održali nekoliko radnih sastanaka sa svojim severnokorejskim kolegama.
Za razliku od Singapura, za Vijetnam su planirana dva dana stručnih sastanaka kako bi se postigao konkretni napredak ka nuklearnom sporazumu.
