Tek što je nacrt nove strategije otišao u Brisel i predstavljen javnosti, Udruženje novinara Srbije poslalo je pismo premijerki Ani Brnabić u kojem se ističe da je UNS neprijatno iznenađen činjenicom da je Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja pretrpeo značajne izmene, a da o tome Radna grupa za njegovu izradu nije informisana.
Premijerka je pre nekoliko dana uveravala Sema Fabricija, šefa Delegacije EU, nakon što je izašao izveštaj Evropske komisije (EK), da su medijske slobode i prava u Srbiji na pravom putu i se na unepređenju ove oblasti radi punom parom i da nema mesta za zabrinutost.
„Premijerka Srbije se još jednom pokazala kao nekompetentna i nesposobna. Nazvati izveštaj Komisije “zabavnim” može biti odraz nesposobnosti, nemoći, a nama građanima Srbije ostaje zabrinutost i sramota. Zaista ne vidim šta je zabavno kada u zemlji čiji ste premijer ne postoji vladavina prava, sloboda informisanja i izražavanja. Kada tome dodamo da Srbija ne zna svoje granice onda nam preostaje da plačemo, jer je ovo daleko od bilo kakve uređene države, a to je posao kojim bi premijerka trebalo da se bavi,“ navodi Peđa Popović, kolumnista Danasa.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, koji je nekoliko puta bio pozvan da govori na konkretne teme u vezi medijske strategije, kao što je javni servis, kaže da je sada jedna velika enigma šta se tu dešava i šta se radi.
„Ima u tom dokumentu i nekakvih kritičkih osvrta, ali sa stanovišta činjenice da to treba da bude strateški dokument koji treba da naznači prave kako bi se ti problemi rešavali, tu je ovaj dokument apsolutno manjkav. Veliki problem je i naravno što naša stručna i opšta javnost ne znaju koji je tačno dokument otišao u Brisel", kaže Veljanovski i dodaje da je uveren da niko u Briselu neće moći da prihvati tekst u kome se vrlo precizno ne naznačava na koji način će to što je konstatovano, biti promenjeno, a u ovom sadašnjem tekstu toga nema.
UNS u pismu podseća Brnabićevu da je članovima Radne grupe obećala da će biti upoznati sa eventualnim izmenama u tom dokumentu, pre nego što bude zvanično objavljen.
"Nažalost, Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja juče je objavljen sa izmenama koje u značajnoj meri dovode u pitanje opredeljenja iz strateškog dokumenta koji je uradila Radna grupa", navodi se u pismu.
Na pitanje dali novinari mogu da budu zadovoljni ovim nacrtom, Veljanovski kaže da prvo da konstatujemo da postoji jedna stašna podela među novinarima.
„Ona grupa novinara koja je za zalaže za slobodno nezavisno novinarstvo prema profesionalnim i etičkim standardima, oni ne mogu da budu zadovoljni ovom medijskom strategijom. Oni drugi kojima je to potpuno svejedno, koji rade u tabloidnom novinarstrvu, koji je praktično produžena ruka propagande države, možda i mogu da budu zadovoljni,“ navodi profesor.
Veljanovski kaže da je činjenica da je sloboda novinara ugrožena, kao i da je njihova ekonomska situacija loša, što se i pominje u strategiji. Ali ono što još nedostaje u ovoj strategiji je da je kod nas ugrožen prvo slobodan protok informacija i sloboda izražavanja, što su elemesntarna ljudska prava na osnovu evropske konvencije o ljudskim pravima.
„Nigde se u strategiji ne kaže da li mi ostvarujemo taj član, koji je osnov za sva nacionalna medijska zakonodavstva, u kojoj meri to ostvarujemo i šta treba da učinimo da se to promeni. Toga u našoj strategiji nema i kada je polazište tako loše, onda ne očekujem mnogo od te medijske strategije,“ kaže Veljanovski i dodaje da bi možda rešenje bilo da se sami novinari organizuju i izađu sa svojim nacrtom.
Popović kaže i da je Izveštaj EK nije doneo nešto posebno novo. Možda malo pojačanu retoriku poput one iz prošle godine, ali da su problemi i prioriteti isti.
„Srbija još jednu godinu pokazuje da ne stoji iza proklamovanih evropskih vrednosti. Nasilje u raznim oblicima je postalo sve češće, dok se o odgovornosti za učinjeno ne može govoriti,“ kaže Popović.
Kolumnista Danasa objašnjava da su sloboda izražavanja, javno informisanje, vladavina prava, visok stepen koprupcije i dalje glavni problemi. Ipak, iznad poštovanja osnovnih ljudskih prava miliona građana Srbije je politički problem, a to su odnosi sa Kosovom.
Popović navodi da je zabrinutost Evropske komsije je opravdana, ali da razvoj situacije u Srbiji može posmatrati i kao posledicu sopstvenih odluka:
„A razlog je opet politički – Kosovo. Podsetimo, u EK su godinama tolerisali sve ono što se i danas događa u Srbiji. Tada su tražili dodatne dokaze kao u slučaju pritisaka na medije koji su bili više nego očigledni na dnevnom nivou, ili su jednostravno ćutali. Sa protekom vremena stanje se nije popravilo, već pogoršalo i sada građani Srbije snose posledice stabilokratije", kaže Popović i nastavlja:
"Ono što me kao građanina Srbije brine jeste isti narativ u vezi sa Kosovom. Plašim se da, ako se pitanje Kosova reši, Unija i Komisija jednostavno zaborave, zažmure i ostave građane Srbije u zemlji u kojoj se oni koji pale kuće novinarima i prete im ubistvom osećaju jaki i nisu iza rešetaka, oni koji nesmetano seksualno uznemiravaju podređene imaju javnu podršku, dok se u Skupštini se izriču bestijalnosti i laži, a pravda sprovodi selektivno“, kaže na kraju Popović.