Nauka je jasna: Maske spasavaju živote
U najnovijoj analizi, istraživači Instituta za zdravstvenu metriku i procene Univerziteta Vašington predviđaju da će blizu 220.000 ljudi u Sjedinjenim Državama umreti od Kovida-19 do 1. novembra.
"Kada bi 95% Amerikanaca nosilo maske kada izađu iz kuće, taj broj bi se smanjio za skoro 34.000", kažu naučnici. "Oni koji odbijaju da nose maske ugrožavaju sopstveni život, svoje porodice, prijatelje i zajednicu."
Međutim, otpor prema nošenju maski i dalje traje u Sjedinjenim Državama, posebno na jugu i srednjem zapadu, objavio je Njujork Tajms. Za mnoge protivnike maski, to nije pitanje javnog zdravlja već - politike.
Predsednik Donald Tramp tek ove nedelje je javno podržao nošenje maske. Prethodno je odbijao da stavi masku u javnosti.
Republikanski guverner Džordžije Brajan Kemp sprečio je gradonačelnicu Atlante, koja je demokrata, da uvede obavezno nošenja maski u tom gradu.
Tvrdi stavovi
“Odbijanje da se nosi maska (u prodavnici) je sebično. Ugrožava život i slobodu svih ostalih u toj prodavnici", rekao je guverner Severne Karoline Roj Kuper, demokrata, na pres konferenciji ranije ove nedelje.
"To je možda tačno ali takva poruka ne pomaže", ističe profesor psihologije i marketinga na Univerzitetu Djuk, Gavan Ficsimons.
“Mnogi ljudi doživljavaju neke od smernica u javnom zdravlju kao direktnu pretnju svojoj slobodi", kaže Ficsimons. "I spremni su da idu daleko da ne bi sledili te smernice".
"Ako koristite termin kao što je "sebičan", mislim da će to navesti ljude koji su već zauzeli neki stav da budu još tvrđi u tom stavu. Ne možete da nekoga ko brani neku slobodu do koje je njemu stalo - posramite i tako navedete da ne brani tu slobodu."
Zbog zdravlja i ekonomije, to ponašanje treba da se promeni. Ali kako? Marketinška kampanja u javnom zdravlju je možda jedan način, ali ona mora da se izvede kako treba.
"Ono što ne možete da radite je da kažete ljudima da treba da ih bude sramota zbog njihovog stava. Posramljivanje ne funkcioniše", tvrdi Endru Širmer, kopredsednik PR agencije Ogilvy Health.
Poruka od Boga
Možda će ljudi poslušati Morgana Frimena.
U prvoj iz serije reklama koje su sinhronizovale poznate ličnosti, koje emituje država Njujork, čuje se slavni, duboki glas kako govori: "Kada nosite masku, imate moje poštovanje. Jer vaša maska ne štiti vas. Štiti mene."
Ogilvi nije proizveo ovu reklamu i Širmeru se ona ne dopada. Ali možda će učešće Frimena, glumca poznatog po ulogama Boga i američkog predsednika, pomoći da se ovaj spot ozbiljno shvati, kaže Širmer.
"Verujem da će Frimen imati težinu za mnoge ljude."
Njegova agencija je, međutim, otišla u drugačijem smeru.
Usamljeni Džejson Vorhis, ubica sa hokejaškom maskom iz serije horor filmova "Petak 13-ti" šeta ulicama Njujorka u reklami koju je snimila kompanija Ogilvi.
"Nije lako. Zbog maske se ljudi osećaju neprijatno", kaže Vorhis. Pešaci i putnici u metrou ga zaobilaze u širokom luku dok hoda kroz grad. Dok sam sedi na klupi u parku, devojčica mu prilazi i pruža mu hiruršku masku. Džejson je stavlja preko hokejaške, a devojčica klima glavom.
"Nošenje maske može da bude zastrašujuće", glasi tekst na ekranu. "Nenošenje može da bude smrtonosno."
Pouke SIDE i dečije paralize
U reklami se priznaje da ljudi ne vole da nose maske. To je lekcija koju su zdravstveni zvaninčici naučili u vreme kada su, za vreme krize sa epidemijom side, pokušavali da navedu ljude da koriste kondome.
“Niko ne kaže - juhu, danas ću da nosim masku!", rekla je za Njujork Tajms Džil Mekdevit, ekspert za seksualno zdravlje.
Dete koje prenosi poruku je ključ Ogilvijeve reklame - kaže Širmer.
"Tu je nedužna devojčica koja je spremna da pomogne tom čoveku koji je izopšten iz društva", ističe. "Nije spot kojim se nekome upućuje neki prekor."
Širmer je radio na kampanjama u domenu javnog zdravlja u vakcinaciji protiv dečije paralize u Pakistanu i Nigeriji, gde postoji velika sumnjičavost prema vakcinama a poverenje u vladu i zdravstvene stručnjake je nisko, što je situacija vrlo slična današnjoj u Americi.
Ulog je bio još viši u Pakistanu. Zdravstveni radnici koji su obavljali vakcinaciju su ubijani jer im ljudi nisu verovali. Kada se cela inicijativa povezala direktno sa zajednicom, to je pomoglo, priča Širmer.
Jedna reklama je prikazala čoveka koji se moli u džamiji, druži sa prijateljima u čajdžinici i šalje decu u školu, da bi na kraju spota stavio uniformu zdravstvenog radnika koji vakciniše. "Svi smo povezani", glasila je poruka iz reklame.
"Svaki pojedinac je deo neke celine", kaže Širmer a dopiranje do ljudi da postanu svesni tih društvenih spona je bilo ključno da bi poruka imala odjeka.
Pravni put
Drugi način da se promeni ponašanje je - usvajanje zakona.
"Mislim da smo prešli tačku kada možemo da se samo oslonimo na ubedljive poruke", kaže profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Kolumbija, Ronald Bajer.
Zabrana pušenja, obaveza nošenja pojaseva u automobilima ili kaciga za bicikliste - svi ti zakoni su naišli na isti otpor ljudi koji su smatrali da su im prava ugrožena.
"Sloboda da se ne nosi pojas u automobilu je bila strahovito važna u to vreme", kaže Ficsimons sa univerziteta Djuk. Međutim, poruka o tom pitanju je bila "dosledna i ponavljala se i na kraju je sloboda da se ne nosi pojas prestala da se toliko pominje i postala nevažna."
Dve države sa republikanskim guvernerima, Ohajo i Indijana, zajedno sa Minesotom, koju predvode demokrate, uvele su ove nedelje obavezu nošenja maske.
Ficsimons kaže da će te odluke, uz predsednikovu podršku nošenja maski, pomoći.
"Biće potrebno vreme da izbledi politički aspekt tog pitanja ovde u Americi", kaže. "I nadamo se da ćemo videti isti nivo prihvatanja preporuka kakav se vidi u drugim zemljama širom sveta."
