Nemačka domaća obaveštajna agencija kaže da postoji dovoljno dokaza koji opravdavaju etiketiranje glavne opozicione stranke u zemlji, populističke krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) kao "antiustavne" i organizacije koja je neprijateljska prema demokratiji.
Uz izbore na državnom nivou koji se održavaju za samo pola godine, Savezna kancelarija za zaštitu ustava (BfV) želi da se sud složi kako bi čitavu stranku mogli da stave pod nadzor. U petak je sud naložio BfV-u da odloži nadzor dok ne bude doneta odluka o stranačkom osporavanju takvog nadzora.
Ako se sudovi slože da je proglašavanje AfD-a pretnjom po demokratiju opravdano, BfV bi mogla da pojača nadzor nad strankom i njenim članovima, kao i da prisluškuje stranačke komunikacije i regrutuje doušnike.
Zvaničnici AfD-a kažu da je taj potez antidemokratski i "skandalozan" pokušaj uticaja na javno mnjenje o stranci uoči više saveznih i regionalnih izbora i da bi podrilo njenu sposobnost da se ravnopravno sa rivalima takmiči na biralištima.
Ali političari iz drugih partija kažu da je nadzor potreban.
"Koncept demokratije koja se brani znači imenovanje i borba protiv protivnika osnovnog slobodnog demokratskog poretka", kaže Volker Ulrih, portparol za unutrašnje poslove u CSU, bavarskoj sestrinskoj stranci hrišćanskih demokrata kancelarke Angele Merkel.
Poslanik Zelene stranke Konstantin fon Noc rekao je za Dojče vele: "Iz svoje istorije znamo da čak i u demokratiji neprijatelji vladavine zakona mogu biti izabrani", a zatim "eliminisati demokratiju i vladavinu zakona".
Ako BfV uspe da obezbedi odobrenje suda, to bi predstavljalo istorijski potez.
AfD ne bi bila prva nemačka politička stranka koja se našla pod formalnim režimom nadzora - ta "titula" pripada levičarskoj stranci Di Linke (Levica), koja je nadgledana od 2007. do 2014. zbog sumnji u ekstremizam - ali ovo bi bio prvi put od Drugog svetskog rata da se glavna parlamentarna opoziciona stranka u Nemačkoj zvanično smatra ekstremnom.
Nemački obaveštajni zvaničnici kažu da im ne preostaje ništa drugo nego da ciljaju AfD, tvrdeći da se od osnivanja 2013. godine kao evroskeptična i antiimigrantska stranka pomerila dalje ka krajnjoj desnici.
Monitoring uticaja "Krila"
Veliki deo brige BfV-a fokusiran je na rastući uticaj Flugela ("Krila"), frakcije unutar AfD-a koja je formalno rasformirana prošle godine, ali za čije bivše pripadnike vladini zvaničnici i analitičari kažu da nastavljaju da deluju i čiji se domet i uticaj šire.
Odluka BfV-a da cilja AfD doneta je nakon jednogodišnje istrage koja je proizvela izveštaj od 1.000 stranica. Studiju su sproveli agenti BfV, pravnici i akademski stručnjaci za ekstremizam, koji su ispitivali govore, emisije i objave na društvenim mrežama 302 lidera i zvaničnika AfD-a.
Prema listu Špigel, koji je dobio kopiju izveštaja, u njemu se zaključuje da AfD ima sumnjiv odnos prema demokratiji i da zanemaruje ljudska prava.
Podsticanje mržnje prema muslimanima i imigrantima truje političku klimu u zemlji i rizikuje da iznedri nasilje, kažu autori izveštaja.
Značajan deo stranke, kaže se u izveštaju, "pokušava da probudi ili ojača temeljno odbacivanje nemačke vlade i svih ostalih partija i njihovih predstavnika".
Autori izveštaja takođe brinu da "neprekidno izrugivanje i prezir prema demokratskom poretku i političkim protivnicima stranke" nosi rizik da bude pokrenuta ona vrstu političkog nasilja viđenog u januaru u Vašingtonu, kada Trampove pristalice iz sivih grupa na ivicama, uključujući pokret zavere Knjaunon, jurišali na Kapitol SAD u pokušaju da poremete kongresnu potvrdu izbora Džoa Bajdena za predsednika.
Autori izveštaja istakli su kako je nemačkoi Bundestag bio meta u avgustu kada se nekoliko stotina demonstranata popelo preko ograda koje opasavaju nacionalni parlament i potrčalo prema ulazu, dok su neki su mahali "Rajsflageom" - crnom, belom i crvenom zastavom Nemačkog carstva, koje su kasnije preuzeli nemački nacisti. Policija je tada potisnula gomilu.
Iako je AfD beleži nagli pad u anketama od početka pandemije koronavirusa - stranka je prošlog meseca bila na samo devet odsto podrške - zvaničnici kažu da su nasilni desničarski ekstremisti, ujedinjeni u svom protivljenju onome što nazivaju nelegitimnom ograničavanju sloboda, dobijaju podsticaj usled pandemije koronavirusa i jačaju svoju mobilizaciju oko antivladinih zavereničkih narativa.
"Udvostručujemo naše posmatranje grupa i pojedinaca koji su na spiskovima za nadgledanje i za dodavanje na spiskove - posebno nakon juriša na Kongres SAD", rekao je nemački obaveštajni zvaničnik za Glas Amerike prošlog meseca. BfV nadgleda regionalne ogranke AfD-a već nekoliko meseci.
Prema istraživačima, Nemačka je dom velikog dela evropskih pristalica zavereničkog pokreta Kjuanon, čiji pobornici veruju da je bivši predsednik SAD Donald Tramp vodio tajni rat protiv elitnih satanista i pedofila u vladi, biznisu i medijima. Primećeno je i da se zastave Kjuanona, koje su bile izložene 6. januara u Vašingtonu, takođe vijore i na protestima u Nemačkoj.
Nemački obaveštajni službenici takođe su oglasili uzbunu zbog umnožavanja veza između AfD-a i drugih grupa koje su smatrali ekstremističkim, uključujući i antiizbeglički "Jedan procenat".
