Nikaragva je pozvala najviši sud Ujedinjenih nacija da zaustavi nemačku vojnu pomoć Izraelu, tvrdeći da podrška Berlina omogućava akte genocida i kršenja međunarodnog humanitarnog prava u Gazi.
Slučaj se vodi pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) protiv Nemačke, koja je drugi najveći snabdevač oružjem Izraelu posle SAD, ali takođe indirektno ima za cilj šestomesečnu vojnu kampanju Izraela protiv Hamasa, u kojoj je ubijeno desetine hiljada Palestinaca. Hamas je organizacija koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju terorističkom.
Optužbe Nikaragve predstavljaju najnoviji pravni pokušaj zemlje sa istorijskim vezama sa palestinskim narodom da zaustavi izraelsku ofanzivu, nakon što je Južna Afrika optužila Izrael za genocid na sudu krajem prošle godine. Ovaj proces se dešava paralelno sa sve brojnijim pozivima izraelskim saveznicima da prestanu da snabdevaju zemlju oružjem - i pošto su neke pristalice, uključujući Nemačku, postale kritičnije prema ratu.
Ambasador Nikaragve u Holandiji Karlos Hoze Arguelo Gomez rekao je 16-članom sudskom veću da „Nemačka ne poštuje svoju obavezu da spreči genocid ili da obezbedi poštovanje međunarodnog humanitarnog prava“.
Nemačka će izneti svoje argumente u utorak. Šef njenog pravnog tima, Tanja fon Uslar-Glajhen, nazvala je slučaj Nikaragve „grubo pristrasnim“ i negirala da Berlin krši međunarodno pravo.
Izrael snažno poriče da napad predstavlja genocid i tvrdi da deluje u samoodbrani nakon što su militanti predvođeni Hamasom upali u južni Izrael 7. oktobra i ubili oko 1.200 ljudi. Izraelski pravni savetnik Tal Beker rekao je, u slučaju koji je pokrenula Južna Afrika, da Izrael vodi „rat koji nije započeo i koji nije želeo“.
Od tada je više od 33.000 Palestinaca ubijeno u Gazi, prema lokalnom Ministarstvu zdravlja koje kontroliše Hamas. To ministarstvo ne pravi razliku između civila i boraca, ali navodi da žene i deca čine većinu mrtvih.
Sudu će verovatno biti potrebne nedelje da donese svoju preliminarnu odluku, a slučaj Nikaragve će se verovatno otezati godinama.
Nemačka odbacuje optužbe Nikaragve
Nemačka je u utorak pred Sudom odbacila tvrdnje Nikaragve da Berlin, pružajući vojnu i drugu podršku Izraelu, olakšava kršenje ženevskih konvencija i međunarodnog humanitarnog prava u sukobu u Pojasu Gaze.
Šefica nemačkog pravnog tima Tanja fon Uslar Glajhen je ocenila da tvrdnje Nikaragve "nisu zasnovane ni na činjenicama, ni na zakonu", javlja AP.
Navedeno je da je Nemačka od oktobra dozvolila samo četiri vojne isporuke Izraelu, pri čemu su tri vezane za opremu za vežbanje, odnosno 98 odsto izvežene opreme nije oružje.
Izneta je tvrdnja da Berlin svakog dana isporučuje humanitarnu pomoć Palestincima "u izuzetno teškim okolnostima, konstruktivno sarađujući sa međunarodnim partnerima".
Vlada Nikaragve, koja ima istorijske veze sa palestinskim organizacijama koje datiraju još od njihove podrške sandinističkoj revoluciji 1979, sama je ranije ove godine optužena za sistematsko kršenje ljudskih prava „ravno zločinima protiv čovečnosti“. Vlada predsednika Danijela Ortege energično je odbacila optužbe.
Prema Međunarodnom institutu za istraživanje mira u Stokholmu, Nemačka je druga posle SAD u snabdevanju Izraelom oružjem - ali bi bilo teže, ako ne i nemoguće, da se SAD izvedu pred sud jer Vašington ne priznaje nadležnost MSP. SAD takođe nisu potpisale protokol uz Konvenciju o genocidu koji omogućava zemljama da iznesu sporove pred sudom.
Nikaragva je, međutim, nastojala da u svoj slučaj uključi i zalihe američkog oružja, rekavši da Berlin i Vašington sarađuju u nekim vojnim programima. Arguelo Gomez pozvao je sud da uključi američke zalihe u svoje preliminarne naredbe, poznate kao privremene mere.
Nikaragva je zatražila od suda da naredi Nemačkoj da „odmah obustavi svoju pomoć Izraelu, posebno svoju vojnu pomoć, uključujući vojnu opremu, u meri u kojoj se ta pomoć može koristiti za kršenje Konvencije o genocidu” i međunarodnog prava.
Takođe želi da sud naredi Nemačkoj da nastavi finansiranje humanitarne agencije Ujedinjenih nacija u Gazi (UNRVA) pored pomoći koju Berlin već pruža.
„Zaista je patetičan izgovor za palestinsku decu, žene i muškarce u Gazi da obezbede humanitarnu pomoć, uključujući i onu i vazduha, s jedne strane, i da obezbede oružje i vojnu opremu koja se koristi za njihovo ubijanje i uništenje“, rekao je sudijama advokat Nikaragve Danijel Miler.
Nemačka je jedna od zemalja koje su privremeno obustavile finansirenje UNRVA u januaru nakon što je Izrael optužio 12 od 13.000 zaposlenih u toj agenciji u Gazi za učešće u napadu Hamasa 7. oktobra. UN su pokrenule istragu o optužbama, a UNRVA je otpustila osoblje nakon što je Izrael agenciji dostavio informacije o navodima.
U petak je najviše telo UN za ljudska prava pozvalo zemlje da prestanu da prodaju ili isporučuju oružje Izraelu. Sjedinjene Države i Nemačka bile su protiv rezolucije.
U međuvremenu, stotine britanskih pravnika, uključujući troje penzionisanih sudija Vrhovnog suda, pozvali su vladu te zemlje da obustavi prodaju oružja Izraelu nakon što je sedam humanitarnih radnika ubijeno u izraelskim udarima. Izrael je rekao da je napad bio greška i otpustio dvojicu oficira, dok je druge ukorio.
Nemačka je decenijama bila čvrsta podrška Izraelu. Nekoliko dana nakon napada Hamasa 7. oktobra, kancelar Olaf Šolc je objasnio: „Naša istorija, naša odgovornost koja proizilazi iz Holokausta čini nas stalnim zadatkom da se zauzmemo za bezbednost države Izrael“, rekao je poslanicima.
Berlin je, međutim, postepeno menjao ton kako su civilne žrtve u Gazi rasle, postajući sve kritičniji prema humanitarnoj situaciji u Gazi i govoreći protiv kopnene ofanzive u Rafi.
Kao odgovor na slučaj koji je pokrenula Južna Afrika, MSP je u januaru naredio Izraelu da učini sve što može da spreči smrt, razaranje i akte genocida u Gazi.
U martu je sud naložio Izraelu da preduzme mere za poboljšanje humanitarne situacije u Gazi, gde stručnjaci kažu da je glad neminovna.
