Naučnici su u kiselim oblacima planete Venere otkrili gas pod nazivom fosfin koji, kako navode, ukazuje da bi je mogli naseljavati mikrobi. To bi moglo značiti postojanje potencijalnog vanzemaljskog oblika života, zaključuju stručnjaci.
Istraživači nisu otkrili stvarne oblike života, ali je poznato da na Zemlji fosfin proizvode bakterije koje opstaju u okruženju bez kiseonika. Međunarodni naučni tim fosfin je primetio teleskopom Džejms Klerk Maksvel sa Havaja i potvrdio njegovo postojanje pomoću radio teleskopa iz Čilea.
„Bila sam vrlo iznenađena, takoreći zapanjena”, izjavila Džejn Grivs astronomkinja sa Univerziteta Kardif u Velsu i vodeća autorka istraživanja objavljenog u časopisu “Priroda astronomije” (Nature Astronomy).
Postojanje vanzemaljskih oblika života jedno je od najvažnijih pitanja nauke. Naučnici su sondama i teleskopima tražili indirektne znakove života na drugim planetama i prirodnim satelitima u Sunčevom sistemu i šire.
„Imajući u vidu ono trenutno znamo o Veneri najverovatnije objašnjenje fosfina, koliko god fantastično zvučalo, jeste život“, rekla je Klara Souza Silva, molekularna astrofizičarka i koautorka studije sa Tehnološkog instituta u Masačusetstu.
„Treba da naglasim da život, kao objašnjenje našeg otkrića, treba da bude krajnja instanca. To je značajno, jer ako se radi o fosfinu i životu, to znači da nismo sami. Takođe, to znači da je život, sam po sebi, uobičajen i da mora postojati mnoštvo drugih naseljenih planeta širom naše galaksije”, podvlači Klara Souza Silva.
Fosfin - atom fosfora vezan za tri atoma vodonika veoma je otrovan za ljude. Zemaljski teleskopi poput onih korišćenih u ovom istraživanju pomažu naučnicima da proučavaju hemijske i druge karakteristike nebeskih tela.
Venera je najbliža Zemlji - druga je planeta po udaljenosti od Sunca. Po strukturi je slična Zemlji, iako nešto manja. Takoreći, umotana je u gustu toksičnu atmosferu koja ne dopušta oslobađanje toplote. Temperature na njenoj površini dostižu do 471 stepeni Celzijusa - što dovodi to topljenja olova.
„Mogu samo da pretpostavljam šta bi životne forme mogle preživljavati na Veneri - ukoliko zaista postoje. Ništa ne bi moglo da preživi na površini Venere, koja je potpuno negostoljubiva, čak i za nama neznane biohemijske oganizme. U davna vremena život na površini Venere bio je moguć - pre nego što je efekat staklene bašte učinio da veći deo te planete bude u potpunosti nenaseljiv”, podvlači Souza Silva.
Pojedini naučnici smatraju da bi u oblacima Venere, koji su udaljeni od površine te planete, na temperaturi od oko 30 stepeni Celzijusa mogli živeti vazdušni mikrobi koji podnose njihovu ekstremnu kiselost. Oblake nad Venerom u oko 90 odsto čini sumporna kiselina. Zemaljski mikrobi nisu u stanju da opstanu u tom procentu kiselosti.
"Ako je reč o o mikroorganizmima, imali bi pristup maloj količini sunčeve svetlosti i vode. Možda bi mogli živeti i u kapljicama tečnosti što bi sprečilo njihovu dehidrataciju. Međutim, bio bi im potreban i neki, nama nepoznat, mehanizam za zaštitu od korozije usled postojanja kiseline”, ističe astronomkinja Džejn Grivs.
Mikroorganizmi kojima za funkcionisanje nije potreban kiseonik (postoje u anaerobnom okruženju) - na Zemlji proizvode fosfin. Tu spadaju biljke čija su staništa kanalizacioni sistemi, močvare, pirinčana polja, jezerski sedimenti i izmeti mnoštva životinja. Fosfin može nastati i u okviru nebiološkog procesa u nekim industrijskim postrojenjima.
Da bi proizvele fosfin, zemaljske bakterije uzimaju fosfat iz minerala ili biološkog materijala i dodaju vodonik.
„Dali smo sve od sebe da objasnimo ovo otkriće za koje nije bio potreban biološki proces. Imajući u vidu naša trenutna znanja o fosfinu, Veneri, geologiji i hemiji - nismo u stanju da objasnimo prisustvo fosfina u oblacima Venere. To ne znači da je reč o postojanju života. To samo znači postojanje nekakvog egzotičnog procesa proizvodnje fosfina. Takođe, ukazuje i na potrebu da je potrebno vreme kako bismo u potpunosti razumeli kako Venera funkcioniše”, objašnjava Klara Souza Silva, molekularna astrofizičarka.
Do sada dostupni podaci ukazuju da Venera ne bi trebalo da bude povoljno okruženje za stvaranje fosfina. Površina te planete i njena atmosfere bogati su jedinjenjima kiseonika koja bi u dodiru sa fosfinom brzo reagovala i uništila ga.
„Sigurno postoji nešto što stvara fosfin podjednako brzo koliko se taj atom stvara”, podvukla je koautorka studije Anita Ričards, astrofizičarka koja sarađuje sa Univerzitetom u Mančesteru u Engleskoj.
Sada će biti potrebno da neka nova svemirska misija obiđe Veneru čijom sondom bi i činjenično bio potvrđen život.
„Srećom, Venera je odmah tu pored nas”, podvlači Klara Souza Silva molekularna astrofizičarka i jedna od koautorki istraživanja.
„Tako da možemo da odemo i proverimo”, zaključujue ova naučnica.
