Zvaničnici angažovani u izbornom procesu svedočili su pred istražnim odborom Kongresa o pretnjama pristalica Donalda Trampa - pošto su odbili da učestvuju u poništavanju njegovog poraza na predsedničkim izborima novembra 2020.
Osim njih, na meti pretnji našli su se i članovi njihovih porodica.
Tokom pretresa su, između ostalih, govorili državni sekretar i glavni izborni zvaničnik američke države Džordžija Bred Rafensperger, njegov kolega Gabrijel Sterling i predsedavajući Predstavničkog doma države Arizona, republikanac, Rasti Bauers – koji su se suprotstavili nacrtu zakona koji bi omogućio odbacivanje izbornih rezultata.
Rafensperger je posvedočio da je sa svojim timom istražio, kako se izrazio, svaku pojedinu tvrdnju o izbornoj prevari koju je izneo bivši predsednik Tramp — istakavši da nisu došli ni do jednog podatka koji bi ukazivao na bilo kakvu prevaru.
„Brojevi ne lažu. Istražili smo svaku od brojnih optužbi. Preispitivao sam sebe i svoj tim da li nam je nešto promaklo. Tramp i njegovi saradnici tvrdili su da ima više od 66.000 maloletnih glasača. Otkrili smo da ih nije bilo”, rekao je Rafensperger tokom pretresa u Predstavničkom domu.
Bivši predsednik i njegovi saradnici tvrdili su da su pozive za glasanje dobijali preminuli građani – što, kako je ukazao Rafensberger, takođe nije bilo tačno.
„U tužbama su tvrdili da ih je bilo 10.315 mrtvih. Mi smo ukupno pronašli četiri. Ne 4.000, niti 5.000 ili 10.000. Već samo četiri”, istakao je državni sekretar Džordžije tokom pretresa.
Gejb Sterling, izborni zvaničnik Džordžije, se u svom izlaganju osvrnuo na direktne opaske koje je uputio Donaldu Trampu zbog zapaljive retorike prema zvaničnicima uključenim u izborni proces.
On se prvog decembra 2020. obratio Trampu – pomenuvši da deluje da je izgubio Džordžiju, ali da se njegove tvrdnje još istražuju. Pozvao ga je tada da prestane da inspiriše građane da vrše moguće akte nasilja.
"Neko će biti povređen, ili ustreljen. Neko će poginuti, a to nije u redu”, podsetio je na svoje reči Sterling.
Podsetio se i trenutka kada se, kako je opisao, razbesneo – zbog toga što je video da jedan od službenika kompanije angažovane za prebrojavanje glasova dobija pretnje smrću od pristalica teorije zavere Kjuanon.
“Na Tviteru sam video mladićevo ime uz poruku da je počinio izdaju uz koju se nalazila i animacija omče. Bio sam u društvu moje tadašnje šefica kada sam se razbesneo”, rekao je Sterling.
Kako je ukazao ona je tada pozvala sekretara Rafenspergera rekavši mu da dobijaju pretnje i dani trebalo da obaveste javnost – koji se saglasio sa time.
“To je ono što me je navelo da reagujem. Utom trenutku izgledalo je kao neophodno. Zato što je postajalo sve gore”, naveo je između ostalog u svom svedočenju Sterling.
Rasti Bauers, predsedavajući Predstavničkom domu Arizone govorio je o posledicama odluke, po njega i njegovu porodicu, da se usprotivi pokušajima prekrajanja izbornih rezultata u državi Arizona – čiji je zvaničnik.
Kao uznemiravajuće opisao je proteste ispred svod doma. Čitajući odlomke iz dnevnika – osvrnuo se i na prijatelje za koje je rekao da su se okrenuli protiv njega,
Bauers je posebnu pažnju posvetio uticaju koji su okupljanja pred njegovim domom imali na suprugu i ćerku, koja je kako je opisao, u tim trenucima bila teško bolesna i uznemirena onim što se dešavalo pred kućom.
„Naše nove životne okolnosti bile su da brinemo šta će se dešavati subotom kada su nam pred dom dolazile razne grupe. Sa kamioneta su puštali video snimke u kojima sa proglašavan pedofilom, perverznjakom i korumpiranim političarom”, posvedočio je Bauers.
Ukazao je da se jednim prilikom među demonstrantima našao i naoružani čovek za koga mu se činilo da je povezan sa ekstremno desničarskom militantnom grupom Tri procenta.
„Imao je pištolj i pretio je mom komšiji“, rekao je Bauers tokom pretresa.
Pritisak na službenike kao deo plana
Pretres je otvorio predsedavajući odbora - demokratski kongresmen Beni Tompson.
"Pokazaćemo da ono što se dogodilo (potpredsedniku SAD) Majku Pensu nije bio izolovani dio plana Donalda Trampa da poništi izborni rezultat. U stvari, vršenje pritiska na javne službenike da prekrše zakletvu koju su dali bio je osnovni deo njegovog plana", rekao je na početku pretresa predsedavajući odbora, demokratski kongresmen Beni Tompson.
Tompson je aludirao na prošlonedeljeni pretres koji je bio usredsređen na pritisak koji su Tramp i njegovi saradnici vršili na Pensa da odbije formalnu potvrdu rezultata predsedničkih izbora u novembru 2020. godine.
Na početku pretresu su prikazana svedočenja o nizu napada na lokalne izborne zvaničnike, uglavnom republikance, među kojima je i jedan zakonodavac u Mičigenu čiji je broj telefona Tramp tvitovao milionima svojih pristalica, kao i drugi u Pensilvaniji koji je morao da isključi kućni telefon zbog stalnih poziva tokom noći.
Republikanka Liz Čejni, potpredsedavajuća odbora, apelovala je na Amerikance da obraćaju pažnju na dokaze koji se iznose na pretresima.
“Donalda Trampa nije bilo briga za pretnje nasiljem. Nije ih osudio, nije pokušavao da ih zaustavi. To je ozbiljno. Ne možemo da dozvolimo da Amerika postane nacija teorija zavere i razbojničkog nasilja", upozorila je Čejni.
U danima pre potvrđivanja elektorskih glasova u američkom Kongresu 6. januara 2021. Tramp je nastojao da preokrene izborne rezultate u državama u kojima je tesno izgubio – nadajući se da će to uticati na njegov ukupan skor. Najviše napora uložio je u Džordžiji gde je izgubio za 11,799 glasova – što je bio prvi izborni poraz republikanskog kandidata u toj državi od 1992.
U snimljenom razgovoru održanom 2. januara Tramp je od Rafenspergera tražio da se ponište rezultati glasanja u Džordžiji. Inače, glasovi su brojani tri puta i svaki put je potvrđivana Bajdenova pobeda.
Međutim, Tramp je bio uporan u komunikaciji sa državnim sekretarom američke države Džordžija.
“Građani Džordžije su gnevni. Nema ništa loše u tome da kažete da ste se preračunali. Sve što želim je sledeće: da nađete 11.780 glasova, što je za jedan u odnosu na ono što smo osvojili. Momci, treba mi 11.000 glasova”, rekao je Tramp u snimljenom telefonskom razgovoru.
Takođe, bio je uporan u tvrdnjama da nema nikakvih šansi da je izgubio izbore u Džordžiji.
“Nema teorije. Pobedili smo sa razlikom od nekoliko stotina hiljada glasova. Bili biste veoma cenjeni ako bi se to moglo ispraviti”, poručio je bivši američki predsednik Bredu Rafenspergeru.
Inače, bivši predsednik ne odustaje od neutemeljenih tvrdnji da je, kako navodi, prevaren za jedan mandate u Beloj kući – nagovestivši da mi mogao da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024.
Iznosio je i kritike u vezi sa istragom koja se vodi u Predstavničkom domu Kongresa – tvrdeći i da je njegov razgovor sa državnim sekretarom Džordžije bio sasvim prikladan.
“Taj razgovor, kao i brojni drugi, uključujući i brojne advokate bio je potpuno savršen i prikladan. Da, bio je to savršen poziv”, napisao je Tramp tokom prethodnog vikenda na društvenim mrežama.
U dosadašnjem procesu pred odborom Predstavničkog doma Kongresa moglo se čuti da su saradnici bivšeg američkog predsednika Trampu ukazivali da je poražen na izborima, kao i da su izborne neregularnosti bile minimalne i nedovoljne da bi bila poništena pobeda demokratskog kandidata Džoa Bajdena glasovima elektorskog koledža.
Takođe, tokom prethodnih dana pretresa rečeno je i da je Trampu predočeno da bi bilo nezakonito da tadašnji potpredsednik Majk Pens blokira Bajdenovu pobedu – što je bivši predsednik tražio od Pensa da učini.
Kako je tokom pretresa ukazivano napori Donalda Trampa zasnivali su se na imenovanju elektora – njegovih pristalica u državama u kojima ga je Bajden tesno pobedio, što bi potvrdilo da je bivši predsednik osvojio dovoljno glasova što bi ga moglo održati na vlasti još četiri godine.
Neredi u zdanju Kapitola, sedištu američkog Kongresa, izbili su nakon što se oko 2.000 pristalica Donalda Trampa okupilo 6. Januara 2021. u centru američke prestonice na protestu tokom koga je bivši predsednik ponovio neutemeljene tvrdnje da su predsedničke izbore obeležile nepravilnosti i krađa - koji su uzrokovali njegov poraz.
Kulminacija je bila nasilni upad u zgradu Kongresa, napadi na policiju i članove najvišeg američkog zakonodavnog tela – koji su bili primorani da se kriju i beže.
Napad je počinjen posle marša prema Kapitolu, u kojem su učestvovale hiljade pristalica Donalda Trampa uz, između ostalog, i povike: “Obesite Majka Pensa” – u trenucima dok je Pens predsedavao sednicom na kojoj je trebalo da bude potvrđena Bajdenova pobeda.
Pojedini su uz sebe imali improvizirana vešala – navodeći da su namenjena bivšem potpredsedniku.
Proces potvrde izbornih rezultata bio je odložen, ali ne i otkazan. Kongres je 6. januara 2021. potvrdio pobedu aktuelnog predsedenika Bajdena.
To je ujedno bio i jedini slučaj u američkoj istoriji da nije sprovedena mirna tranzicija vlasti između poraženog i pobednika na predsedničkim izborima.
