Linkovi

Nagrada srpskom diplomcu za projekat iz biomedicinskog inženjeringa


Nagrada srpskom diplomcu za projekat iz biomedicinskog inženjeringa
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:35 0:00

Nagrada srpskom diplomcu za projekat iz biomedicinskog inženjeringa

Svake godine na Univerzitetu Džordž Vašington u američkoj prestonici, studentima inženjeringa se dodeljuje Pelton nagrada za najbolji diplomski rad. Tu nagradu je ove godine dobio tim sa katedre za biomedicinski inženjering, čiji je član Konstantin Mitić – bivši veslač, sada diplomirani inženjer sa obećavajućom karijerom u industriji inovacija.

Kada je pre četiri godine upisao jedan od prestižnih univerziteta u Americi, Konstantin Mitić nije imao ni dana iskustva u inženjeringu. On je došao iz sportske gimnazije u Beogradu gde je šest godina veslao za sportski klub Partizan, na osnovu čega je dobio punu sportsku stipendiju na Univerzitetu Džordž Vašington.

Prelazak sa sporta na nauku zvuči izazovno.

"Ja mislim da inženjering nije uopšte težak. Ja sam došao ovde, nisam neki inženjer bio. Sve sam naučio. Ako uložiš dosta vremena u inženjering i ako razviješ određena iskustva i postaneš specifično orijentisan u inženjeringu – ima raznih stvari kojima možeš da se baviš. Elektrotehnika, biomedicinski inženjering koji je sada najnovija grana, nanotehnologija", kaže Konstantin Mitić.

On je u saradnji sa četiri koleginice osmislio kako da usavrši prenosni uređaj za pacijente sa ograničenom mogućnošću kretanja – kao npr. u bolnicama posle operacija.

"Projekat se sastojao u usavršavanju nosiljke koja se koristi za prenošenje pacijenata iz kreveta u invalidska kolica, ili iz kolica do toaleta, ili sa toaleta u stojeći položaj. Postojeće verzije te sprave jedino mogu da pomognu da se iz ležećeg pređe u sedeći položaj, ili iz sedećeg u stojeći položaj, a ne i jedno i drugo. Trenutne verzije su takođe veoma neudobne i komplikovane za korišćenje. Konstantinov tim je saradjivao sa fiziotarapeutom, a moja uloga je bila da ih podsećam da moraju da računaju kako bi dokazali da će to što prave da funkcioniše", objašnjava Dejvid Li, vanredni profesor na katedri za biomedicinski inženjering na Univerzitetu Džordž Vašington.

Za Pelton nagradu je bilo nominovano još pet projekata, ali pobednički je imao i nešto više od inovativnosti i korišćenja tzv. zelene tehnologije.

"Imali smo prezentaciju, koja je bila ne samo inženjering prezentacija već smo morali da razmišljamo i o biznisu i marketingu. Bilo je više orijentisano ka toj startap ideji, kako da ovaj projekat prebaciš iz školskog projekta disertacije, do produkta koji prodaješ", priča Mitić.

"Velika je čast osvojiti tu nagradu, a jedna od stvari koju traže jesu stvari koje su spremne za tržište, da mogu da zamisle da će to doneti promene. Kada smo razmatrali nominacije, bilo je jasno da je ovaj projekat spreman i da je veoma dobro promišljen te da ima velike šanse da pobedi", kaže Džejson Zara, vanredni profesor na katedri za biomedicinski inženjering na Univerzitetu Džordž Vašington.

Nova prenosna sprava takođe ima za cilj da eliminiše povrede zdravstvenih radnika pri prenošenju pacijenata – problem koji je učestao u zdravstvenoj industriji. Uređaj će takođe biti daleko jeftiniji od onih koji su trenutno na tržištu.

"Od početka sam htela da pružim podršku jer se njihov projekat fokusirao na društveno dobro. Kako napraviti nešto što će pomoći ljudima čiji se glas ne čuje, ljudima koji nemaju platnu moć da kupe ono što im je potrebno", ističe Mitićeva mentorka iz Škole za inženjering Univerziteta Džordž Vašington.

Prema podacima Univerziteta Džordž Vašington čak 80% proslogodišnjih diplomaca tog univerziteta je uspelo da se zaposli u roku od tri meseca po završetku studija, ali samo 10% u tehnološkoj industriji.

"U ovom trenutku imam posao na GW Innovation Center u inženjering školi i tu imam par projekata kojima se bavim. Pravimo jeftine protetičke ruke za klince. Voleo bih da se vratim, u daljoj budućnosti, u Beograd zato što odande smo i lepo mi je tamo, samo bih voleo da je sistem malo bolji da može startap recimo da se napravi, da može da se putuje po Evropi bez vize. To jako limitira ako tražiš pare od ljudi", priča Mitić.

On na kraju zaključuje da za uspeh nije potreban ni novac, čak ni fakultet već posvećenost poslu kojim izaberete da se bavite.

"Ako hoćeš da budeš coder, ako hoćeš da pišeš programe ima toliko online časova kojima možeš da se baviš. Umesto da igraš igrice, nauči kako da programiraš čipove i možeš da radiš za kompanije u Americi, iz Srbije, za dobre pare."

XS
SM
MD
LG