Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo bi da održi zatvorene konsultacije u ponedeljak povodom nastavka sukoba u području Nagorno Karabaha - pošto je Antonio Gutereš, generalni sekretar svetske organizacije, pozvao obe strane da poštuju primirje i osudio napade na civile.
Jermenija i Azerbejdžan su 17. oktobra zaključile sporazum - što je drugi pokušaj prekida sukoba u Nagorno Karabahu od kada su u tom području krajem septembra otpočeli sukobi dve strane, izvestio je Radio Slobodna Evopa.
Međutim, novopotpisani sporazum o prekidu vatre između Jermenije i Azerbejdžana u području Nagorno Karabaha je ugrožen – a dve strane optužuju jedna drugu za granatiranje teritorija koje drže pod kontrolom.
Zvaničnici Nagorno Karabaha, područja na azerbejdžanskoj teritoriji pod jermenskom kontrolom, objavili su da su vojne snage Azerbejdžana granatirale severni i južni teritorije te države.
Sa druge strane – Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske snage granatirale Goranboj, Tartar, Aghdam i Aghadžabedi.
Izveštaji o zaoštravanju sukoba pristižu dan pošto je Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unijhe za spoljnu politiku i bezbednost, pozvao ministre spoljnih poslova obe države da osude nastavak borbi i pozovu na poštovanje primirja.
“Borbe doprinose sve većim patnjama civila. Pogoršava sukob između državama I njihovim društvima – produbljujući jaz i otežavajući zaceljivanje rana”, ukazao je Borelj u izjavi.
Dogovor koji su dve strane postigle uz posredstvo Rusije nedelju dana ranije, o zaustavljanju sukoba u kome su stradale stotine vojnika i civila, nije urodio plodom.
Azerbejdžan i Jermenija u sukobu su zbog planinskog područja Nagorno Karabaha još od devedesetih godina prošlog veka i raspada Sovjetskog Saveza.
Nagorno Karabah je međunarodno priznat kao azerbejdžanska teritorija, ali ga kontrolišu jermenske snage usko povezane sa Jerevanom.
Dve države ratovale su do 1994. u sukobima u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.
Rusija, Francuska i Sjedinjene Države kopredsedavaju takozvanom Minsk grupom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je predvodila mirovne pregovore od ranih devedesetih godina prošlog veka.
