Prema analizi štampe "Kvartalni Medijametar" najveći broj tekstova na naslovnicama dnevne štampe od aprila do juna imao je Aleksandar Vučić - 843 teksta, dok je istovremeno o njemu napisan i najveći broj negativnih tekstova - 41.
"Kvartalni Medijametar", analizu štampanih medija u Srbiji, sprovode Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart. Uzorak cini 2.091 tekst sa naslovnica dnevnih novina.
Vučić je najzastupljeniji bio u Danasu, u 50,22 odsto slučajeva, i Kuriru, u 49,57 odsto, a upravo u ta dva lista zabeležen je i najveći broj negativnih tekstova o tadašnjem premijeru Srbije.
Najmanje ucešće tekstova o Vučiću beleži se u listu Politika i to 23,82 posto.
Kad je reč o političkim partijama, zabeležen je veći procenat negativnih tekstova o vladajućim strankama, kojih je bilo 4,6 odsto od ukupnog broja, u poređenju sa opozicionim strankama, o kojima se negativno pisalo u 0,48 odsto slučajeva.
Analiza pokazuje i da je većina tekstova nebalasirana. Tekstovi su uglavnom zasnovani na stavu jednog sagovornika ili stavovima različitih sagovornika koji nastupaju sa istog stanovišta, a balans je prisutan u samo 19,37 odsto svih tekstova iz uzorka.
Sa najvećim brojem tekstova na naslovnicama, posle Vučića, slede Ivica Dačić sa 258 i prvi put Ana Brnabić, koja je postala premijerka dva dana pred kraj analiziranog perioda, sa 189 tekstova.
Upravo o njoj, napisan je najveći procenat pozitivnih tekstova - 4,23 odsto.
Kada je reč o negativnim komentarima, posle Vučića, najveći broj negativnih tekstova je napisan o Tomislavu Nikoliću, njih 22, i o Ivici Dačiću, 14.
Od opozicionih predsedničkih kandidata najviše su bili zastupljeni Saša Janković, sa 183, Vuk Jeremić, sa 101, i Vojislav Šešelj sa 94 teksta.
Prema nalazima, najzastupljenija tema na naslovnim stranama dnevnih novina i dalje je politika, a politički život u Srbiji čini čak 30.37 odsto tekstova na naslovnicama.
Kada je reč o pojedinačnim temama, najviše pozitivnih tekstova, 45,95 odsto, napisano je o Rusiji, što je devetostruko više nego o Evropskoj uniji, o kojoj je napisano 5,45 odsto pozitivnih tekstova.
Od inostranih političara, predsednik Rusije Vladimir Putin ima najviše tekstova - 128, dok ga Donald Tramp prati u stopu sa 114 tekstova.
Nemačka kancelarka Angela Merkel sa 66 tekstova ponovo se našla na trećem mestu.
Na naslovnicama se našla i postizborna kriza u Makedoniji, o kojoj su domaći mediji negativno izveštavali u 14,48 odsto slučajeva.
Najveci broj negativnih tekstova napisan je o predsedniku makednoskog parlamenta Talatu Džaferiju, 42,86 odsto, i o premijeru Makedonije Zoranu Zaevu, 29,69 odsto tekstova, dok je o predsedniku te zemlje Ðordu Ivanovu izveštavano isključivo u neutralnom kontekstu.
Najveći skok u procentu vrednosno konotiranih tekstova beleži se u Kuriru, čak za petinu više nego u prethodnom kvartalu. Od toga čak 59,83 posto tekstova je napisano u negativnom kontekstu.
Nedeljnici su, navodi se u analizi, dominantno kritični prema vlasti, s izuzetkom nedeljnika Pečat koji je kritičan prema evropskoj politici, dok postoji primat kritičkog pisanja prema politici aktuelne vlasti u odnosu na bilo koji oblik njenog opravdanja ili afirmacije.
Dominantna karakteristika kritičkog diskursa je negativna opsesija premijerom Aleksandrom Vučićem. Odlika svih nedeljnika je sadržinska i retorička isključivost i ubedljiva dominacija polemike nad dijalogom, navodi se u zaključku analize.
U 10. broju Kvartalnog Medijametra, koji obuhvata period april - jun 2017, obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo i Informer.
U diskurzivnoj analizi obuhvaćeni su i nedeljnici Vreme, NIN, Novi Magazin, Nedeljnik i Pečat.