Bogate i tajne političke grupacije ušle su u trku za mesto u Vrhovnom sudu koje je ostalo upražnjeno posle smrti liberalne sudije Rut Bejder Ginzberg.
Poznate kao grupe sa "mračnim novcem" jer po zakonu ne moraju da otkriju ime donatora, ove organizacije plaćaju milione dolara za reklamne kampanje kojima utiču na percepciju glasača u najnapetijem izboru sudije Vrhovnog suda do sada.
Samo nekoliko sati pošto je sudija Rut Bejder Ginzberg umrla, grupa "Zahtevamo pravdu" (Demand Justice), progresivna i povezana sa Demokratskom strankom, saopštila je da će potrošiti 10 miliona dolara na kampanju protiv kandidata kojeg bude nominovao predsednik Donald Tramp, koji želi konzervativnog sudiju.
Sa druge strane, grupa "Mreža za krizu pravosuđu" (Judical Crisis Network) saopštia je da će sa 2,2 miliona dolara podržati Trampovog kandidata i da će vremenom dostići ulaganja konkurentske grupe.
Ova organizacija je u protekla dva nominovanja Trampovih sudija -Nila Gorsača i Breta Kavanoa, potrošila 20 miliona dolara.
Iako ove grupe ni na koji način ne mogu da blokiraju ili ubrzaju nominaciju kandiata za Vrhovni sud, svojim kampanjama ističu glavne stvari za ili protiv Trampovog poteza, uoči izbora 3. novembra.
Portparoli "Mreže za krizu u pravoruđu" i "Zahtevamo pravdu" potvrdili su za Glas Amerike da planiraju nova ulaganja.
Predsednik Donald Tramp planira da u subotu obelodani koja sudija je njegov izbor za Vrhovni sud, a kao najverovatniji izbori se pominju Ejmi Koni Beret i Barbara Lagoa.
Tramp je osigurao i dovoljnu podršku u Senatu koji treba da glasao njegovom kandidatu. Većinu u Senatu imaju rebublikanci.
LIder U Senatu Mič Mekonel kazao je, nekoliko sati po objavi smrti Rut Bejder Ginzberg, da će Senat glasati o novom Trampovom kandidatu. Mekonela optužuju za licemerje jer je u istoj situaciji 2016. odbio da na glasanje stavi sudiju Merika Garlanda kojeg je tada predložio Barak Obama.
"Donald Tramp je kidnapovao naš Vrhovni sud. Budućost suda je u igri", kažu u liberalnoj organizaciji "Zahtevamo pravdu".
Mreža za krizu u pravosuđu odgovorila je plaćenim oglasom: Kažite Senatu da potvrde kandidata ako bude dobar".
Novac koji ove dve organizacije troše na kampanju izbora sudije, samo je mali deo ukupnih troškova u svakm izbornom ciklusu.
U slučaju izbora sudije, angažovane su i konzervativna "Projekat Član 3" i liberalna "Popravite Senat" i sve one zajedno, preko reklama, kupuju svoj uticaj, kaže istraživačica Ana Masolja iz Centra za odgovornu politiku.
Termin "mračni novac" se koristi za neprofitne organizacije i "školjke firme" koje ne moraju da dokazuju poreklo novca.
Organizacije za praćenje stranaka upozoravaju da neregulisane "školjke firme" mogu da daju donacije kandidatima u Americi iz inostranstva, što je ilegalno. Zbog takvog delovanja, Sekretarijat za pravosuđe pokrenuo je postupke protiv nekoliko pojedinaca.
Predsuda Vrhovnog suda iz 2010. poznava kao "Ujedinjeni građani" Citizens United, kojoj se sudija Rut Bejder Ginzberg protivila, ukinula je ograničenja za to kolike donacije kandidatima mogu da daju korporacije i sindikati, što je povećalo i broj organizacija sa "mračnim novcem" koje finansiraju kampanje.
Nekolko godina posle presude, "mračni novac" se uglavnom pripisivao republikancima, kaže Zek Vamp, nekadašnji republikanski kongresmen iz Tenesija.
Međutim, u poslednja dva izborna ciklusa, uključile su se i liberalne grupe sa "mračnim novcem" koje finansiraju demokrate.
Prema podacima Centra za odgovornu politiku, grupe sa "mračnim novcem" su blizu da dostignu milijardu dolara direktnog ulaganja u izbore od 2010.