Krvno-moždana barijera je prirodni odbrambeni sistem koji sprečava da štetne supstance uđu u mozak. Ali lekari su možda pronašli način da premoste tu barijeru, kako bi lečili pacijente koji imaju rak.
Neurohirurzi koriste lasere za lečenje raka još od 2009. godine, ali sada kažu da će pomoću te tehnike možda moći da dostave hemoterapijske lekove direktno u mozak. Ključno je prevazići krvno-moždanu barijere, koja toliko dobro radi svoj posao da istovremeno sprečava pristup i hemoterapijskim lekovima, koji mogu da spasu život. Keti Smit ima rak jajnika koji se proširio na mozak, vrstu raka mozga pod nazivom glioblastoma.
“Bilo je mislim tri tumora istovremeno i nisam bila srećna zbog tih stvorova”.
Ona je podvrgnuta laserskoj terapiji. Lekari ubacuju sićušnu sondu u mozak, direktno u kancer, gde ga spaljuju iznutra. Prema rečima profesora neurohirurgije Erika Lutharda sa Univerziteta Vašington, tokom procedure je otkriveno da terapija ima neočekivane efekte na krvno-moždanu barijeru.
“Uspeli smo da pokažemo da je krvno-moždana barijera probijena za oko četiri nedelje, posle ove laserske terapije. Na taj način, ne samo da uništite tumor već stvorite mogućnost da dostavite različite lekove i hemoterapije koje ne bi mogle da stignu tamo”.
U slučaju Keti Smit, eksperimentalna hemoterapija lekom doksorubicin, koji je veoma teško probijao barijeru, dostavljena je direktno u mozak.
“Interesantno je da je krvno-moždana barijera zapravo dvosmerna. Kada je probijete možete da unesete stvari u mozak, ali takođe, ako je probijete, stvari mogu da krenu iz mozga u vašu cirkulaciju, u vaš periferni sistem, što uključuje i vaš imunološki sistem”.
A imunološki sistem pomaže u borbi protiv raka. Procedura je opasna, probijena moždana barijera dovodi mozak u rizik, ali do sada veoma je dobro delovala u slučaju Keti Smit. Pacijenti kojima je ustanovljena glioblastoma obično prežive samo 15 meseci posle dijagnoze. Međutim, Smit se bori sa rakom od 2009. godine.
“Na neki način, ozarite se kada kažu da ste dobar kandidat za nešto novo. Zato sam se priključila studiji i rezultati su veoma dobri”.
Tim neurohirurga sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu nada da će moći da objavi zvaničan izveštaj o svom radu, kasnije ove godine.