Mladi su veoma nezainteresovani za politička zbivanja - čak tri četvrtine njih - i to je konstanta već duži niz godina, a situacija nije bitno različita ni u razvijenijim demokratijama. Takva situacija idealna je za diktatore da preuzmu celokupnu vlast, kao i za ekstremne ideologije da se rašire poput požara i zbog toga je veoma važno da se mladi uključe u politička zbivanja, pogotovo u društvu kakvo je Srbija, rekao je sociolog profesor Dragan Popadić na tribini "Da li su mladi društveno i politički aktivni" koja je u okviru serijala "Nije filozofski ćutati" održana na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Istraživanja pokazuju da je svega jedan do dva odsto mladih zainteresovano za to da budu funkcioneri, iako im to omogućava brzo vertikalno napredovanje.
To pokazuje konstantu ogromnog nepoverenja u političke i društvene institucije, što je "na granici opasnog. Ukoliko im toliki procenat mladih ne veruje - one gube legitimitet", rekao je Popadić i dodao da sumnja u istinitost najčešćeg objašnjenja da su mladi nezainteresovani jer ne veruju u to da mogu da utiču na politička zbivanja.
"Pravi razlog je shvatanje mladih da to nije deo naše uloge, da smo mi podanici a ne građani - kad sa sobom razgovaramo da budemo zahvalni vlastima što nam daju", rekao je on.
Naglasio je da je procentat netolerantnih među mladima i starijima prilično jednak, iako se stariji iz iskustva znaju da propaganda kojom se širi netrpeljivost nije realna.
Popadić je izneo i podatak da velika većina mladih ne zna da je tokom rata '90-ih godina Sarajevo bilo opsednuto četiri godine i da je svakog dana na taj grad padalo po 300 granata.
"Ne znaju to i lako im je da prihvataju istoriju i politiku koju pričaju (predsednik SNS Aleksandar) Vučić i (predsednik SPS-a Ivica) Dačić, koji su za to odgovorni. Mladi ne znaju zašto je bilo bombardovanje NATO - znaju da je bilo, ali ne znaju zašto. Misle da smo brali cveće i onda su počele da padaju bombe. Zato im je lako da sprovode politiku kakvu sprovode", naglasio je Popadić.
Sociolog Miloš Baković Jadžić iz Centra za politike emancipacije podsetio je na to da obrazovanje godinama unazad postaje sve nedostupnije, te da deca iz radničkih porodica teško mogu očekivati da će lako ili ikako doći do visokog obrazovanja, "osim ako nisu visoko talentovana".
Kada se završe studije, osim opcije migracije - studije nisu garant da će se bilo šta raditi u struci ili na radnom mestu u skladu sa vašim kvalifikacijama, rekao je on.
Ocenio je da je potrebna sinergija među društvenim pokretima i podsetio na iskustva iz sveta, kada su se mladi, koji su bili pasivni i zadovoljni životom, u nekom trenutku masovno aktivirali.
To je to bio slučaj u Grčkoj prilikom pojave levičarske Sirize na političkoj sceni, rekao je Baković Jadžić i ocenio da se približava novi talas pokreta koji će ponuditi korenite promene u društvu, i koji bi mogao da privuče mlade.
Natalija Simović iz pokreta "Ne davimo Beograd", rekla je da se apatija mladih ne može posmatrati izolovano od celog društva. Govoreći o izborima, ona je podsetila da je gotovo polovina biračkog tela pasivna i da nema razloga da drugačije bude među mladima - jer njih vaspitavaju roditelji.
"Onog trenutka kad prelomite i osvestite to, mnogo je lakše, osećate se adekvatnijim da se bavite politikom. To je bila naša ideja od početka, da politika treba da se vrati građanima, u svaki komšiluk, u svaku zgradu i manju jedinicu organizovanja, kao što su bile nekadašnje mesne zajednice", rekla je Natalija Simović.