Da je demokratija najbolji oblik vladanja smatra tek svaki treći mladi građanin Srbije - 30 odsto, 49 odsto ispitanika smatra da je Srbiji potreban snažan vođa, ali političari dobijaju slabe dvojke. O EU pozitivno misli 27 odsto, dok je negativnih 33, ali je za ulazak 42 odsto naspram 38 odsto protiv. Istovremeno, u Zapadnu Evropu iselilo 45 odsto mladih koji planiraju odlazak. Ovo su rezultati istraživanja predstavljenog u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji, koje je uradila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Ispitani mladi ljudi starosti od 15 do 30 godina, u velikom procentu žele da se isele u inostranstvo, 63 odsto, a u još većem da napuste sredine u kojima žive - 71 odsto.
Od onih koji bi da napuste svoja mesta boravka, samo 20 odsto planira da se preseli u veće sredine u Srbiji, dok je na prvom mestu želja da se presele u zemlje Zapadne Evrope, i to u 45 odsto slučajeva. Kao željena destinacija slede SAD sa osam odsto, u zemlje regiona bi pet odsto i u ostale zemlje 22 odsto ispitanih.
Pored davanja ocena za i protiv demokratije, čvrstog lidera i EU integracija, mladi su upitani kome bi Srbija trebalo da se okrene u spoljnoj politici. Za to da se zemlja najviše oslanja na Rusiju je 26 odsto ispitanika, za oslanjanje na EU je 27 odsto, dok stav da bi oslonac trebalo da bude na SAD ima samo tri odsto ispitanih mladih ljudi.
Rezultati istraživanja o odnosu prema demokratiji i spoljnoj politici doneli su nove relevantne podatke, komentarišu autori istraživanja.
"Odsustvo poverenja u demokratiju je najozbiljniji pokazatelj ovog dela istraživanja. Niska podrška demokratiji, koja je iskazana i prethodne godine, dodatno je opala, i tu postoji ogroman prostor za dalji rad sa mladima", navodi KOMS u komentaru, uz opasku da raste podrška stavu da je Srbiji potreban snažan lider.
"Takođe, ovo poglavlje je ukazalo na tendenciju sve većeg negativnog posmatranja mladih prema EU i evropskim integracijama Srbije. U poređenju sa prethodnom godinom postoji značajan rast mladih koji EU vide negativno i koji ne podržavaju ulazak Srbije u EU, iako većina njih i dalje vidi Srbiju u toj strukturi".
Skoro nikakva participacija u politici, tek trećina glasa
Boban Stojanović iz KOMS-a, autor istraživanja, skrenuo je pažnju tokom predstavljanja rezultata da mladi čine 17 odsto populacije u Srbiji, a da oni proporcionalno imaju svega četvoro predstavnika u Narodnoj skupštini, što ukazuje na skoro nikakvu političku participaciju onih koji zastupaju interese mladih.
Istraživanje je pokazalo da na izborima nikad ne glasa 37 odsto, da redovno glasa 32 odsto, dok ponekad glasa 31 odsto. Većina pasivnih ne glasa pod objašnjenjem da nema za koga da glasa (27,9), da su svi političari isti i da ne rade u interesu građana (38,4), da su im se "svi smučili" (29,5).
Na pitanje da li se neka stranka ili kandidat obraćaju mladima, 67 odsto odgvara negativno, a pozitivno samo 10 odsto. Članova neke političke partije ima 10 odsto među ispitanicima, dok 85 odsto nisu politički angažovani. Ni jednom političaru ne veruje 83 odsto, 17 odsto ima poverenja u nekog.
Ipak, protiv monarhije je 64 odsto ispitanih, a za samo 19 odsto.
Da u Srbiji nema slobode medija misli 78 odsto, dok je samo 16 odgovorilo pozitivno.
Na skali levica-desnica sebe može da pozicionira svaki drugi ispitanik - 52 odsto.
Među vrednostima koje vrednuju mladi, najviše se ističu solidarnost, porodica i porodične vrednosti, zatim transparentnost, inkluzija i ravnopravnost, kao i pravo na zaštitu životne sredine.
"Ovakve rezultate bi trebalo razumeti u liniji sa pitanjem o političkom pozicioniranju, jer se vrednosti sa najvišim ocenama upravo oslikavaju kroz, s jedne strane levi spektar i borbu za socijalnu pravdu, i desni spektar i vrednosti tradicije i konzervativizma, s druge strane", navodi se u komentaru istraživanja.
Jedva prolazne ocene za institucije i političare
Kada je reč o poverenju u institucije, ispitani mladi najveću ocenu daju Vojsci Srbije sa ocenom 2,8, Kancelariji za mlade 2,55, Policiji 2,3, dok Ministarstvo sporta i omladine i Srpska pravoslavna crkva imaju ocenu 2,1. Predsednik Republike i predsednica vlade dobili su po 1,5. Ocene su se kretale od najniže 1, do najviše 5.
"Prvi zaključak je da mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija koje su ispitivane u istraživanju. Nijedna institucija nema prosečnu ocenu iznad 3, što govori da su mladi u potpunosti nepoverljivi i da se osećaju zapostavljeno", navodi se u istraživanju.
"U odnosu na prošlu godinu nijednoj instituciji nije porastao nivo poverenja kod mladih, već suprotno, nivo poverenje svakoj navedenoj opada".
Kada je reč o poverenju u ličnosti, rezultati su sledeći:
Patrijah Irinej dobio je ocenu 2,1; Vanja Udovičić, aktuelni ministar za sport i omladinu 2, predsednik Aleksandar Vučić 1,7, premijerka Ana Brnabić 1,6, predsednica skupštine Maja Gojković i ministar policije Nebojša Stefanović 1,3, a ministar odbrane Aleksandar Vulin 1,2.
"Kada uporedimo prosečne ocene institucija i ličnosti koje su na čelu tih institucija, videćemo da su razlike između poverenja i ličnosti veoma male u gotovo svim slučajevima, osim u odnosu na institucije vojske i policije i ministara koji rukovode njihovih radom", primećuju autori istraživanja i zaključuju da je istraživanje pokazalo da postoji nizak stepen političke participacije mladih, ali da je još više zabrinjavajuće izrazito nisko poverenje mladih u političke aktere i institucije.
Bezbednost, nezaposlenost, obrazovanje...
Prema rezultatima istraživanja, glavni problemi mladih (starosti od 15 do 30 godina) i dalje su nezaposlenost, obrazovni sistem, ali i problem bezbednosti mladih u Srbiji, rekao je Boban Stojanović iz KOMS-a.
U delu o nasilju, istraživanje je pokazalo da je 59 odsto ispitanih bilo izloženo fizičkom ili verbalnom nasilju, a nasilju je svedočilo čak 80 odsto. Nekom obliku diskriminacije bilo je izloženo 56 odsto, a njemu svedočilo 79 odsto. 81 odsto smatra da nasilje ne može biti opravdano.
Istraživanje je sprovedeno od maja do jula 2018. kroz desk analizu, fokus grupe i upitnik u kojem je učestvovalo 1.200 mladih. Istraživanje se sprovodi u okviru projekta „Glas mladih u demokratskim procesima“, koje KOMS sprovodi uz podršku Beogradske otvorene škole i programa "Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji" koji finansira Kraljevina Švedska.
Istraživanje u celosti možete videti ovde.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je savez udruženja mladih i za mlade, osnovan 12. marta 2011. godine. Trenutno je u članstvu KOMS-a 95 organizacija (organizacije mladih i za mlade).