"Odstupi", poruka je najmanje 200.000 građana okupljenih u centru beloruske prestonice gde se, pod nazivom "Marš slobode", održava protest protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Izveštač Rojtersa sa mesta događaja javio je da na skupu nije uočljivo prisustvo policije.
"Marš slobode" još jedan je u nizu protesta uzrokovan nezadovoljstvom građana koji tvrde da su izbori, na kojim Lukašenko tvrdi da je odneo pobedu, neregularni.
Okupljeni demonstranti mahali su crveno-belim zastavama i tražili ostavku beloruskog predsednika poručujući mu: "Nećemo zaboraviti".
U protekloj sedmici, nakon održavanja izbora pre tačno nedelju dana, najmanje dvoje demonstranata je poginulo dok su hiljade bile pritvorene. Protivnici Aleksandra Lukašenka, koji je u Belorusiji na vlasti 26 godina, tvrde da su izbori namešteni i da je izbugio podršku građana.
Sa druge strane, Lukašenko negira poraz na izborima – tvrdeći da je osvojio 80 odsto glasova građana izašlih na izbore.
Građane je na protest pozvala Svjetlana Cikanouskaja, Lukašenkova protivnica na poslednjim izborima.
Kao i u slučaju prethodnih protesta epicentar protesta je na Trgu nezavisnosti ispred sedišta državnih institucija. Inače, to je ista lokacija koja je bila mesto okupljnja Lukašenkovih pristalica.
Protest podrške Lukašenku
Okupljanju je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi. Opozicioni mediji izvestili su da je Lukašenko, nekada direktor poljoprivrednog dobra iz sovjetskog vremena, organizovao transportovanje građana iz drugih delova zemlje da bi prisustvovali okupljanju.
Te tvrdnje agencija Rojters nije uspeo da potvrdi iz nezavisnih izvora.
Lukašenko, koji se suočava sa pritiskom Evropske unije zbog sukoba sa političkim protivnicima, poručio je da su na petnaest minuta od beloruske granice raspoređeni tenkovi Severnoatlantske alijanse.
„Trupe Severoatlantske alijanse su pred vratima. Litvanija, Letonija, Poljska i Ukrajina traže nam da održimo nove izbore. Belorusija će umreti kao država - ako novi izbori budu održani. Nikada vas nisam izdao i nikada to neću učiniti", rekao je Lukašenko.
NATO je odbacio Lukašenkove tvrdnje da Severoatlantska alijansa raspoređuje trupe na zapadnoj granici Belorusije - ukazavši i da pomno prati trenutnu situaciju.
"NATO ne povećava broj trupa u regionu. Multinacionalno prisustvo u istočnom delu Alijanse nije pretnja ni po jednu državu. isključivo je odmbrambena, proporcionalna, svrha im je da spreče konflikt i održi mir", navedeno je u izjavi portparola NATO-a u kojoj je pozvao Belorusiju da poštuje osnovne slobode - uključujući i pravo na mirne proteste.
Često emotivan u nastupima na državnoj televiziji – Lukašenko je izneo optužbe o navodnoj zaveri iskovanoj u inostranstvu kojom bi bio srušen sa vlasti.
“Otadžbina je u opasnosti”, jedna je od parola koja se mogla čuti tokom protesta, na koju su okupljeni reagovali povicima: “Ujedinjeni smo i nepobedivi”.
Deo okupljenih na protestu imali su uz sebe beloruske zastave i uzvikivali poruke podrške državi i Lukašenku, oslobvljavajući ga nadimkom – Batka.
"Podržavam Lukašenka. Ne razumem zašto su svi protiv njega. Zahvaljujući njemu plate i penzije stižu na vreme”, rekla je Rojtersu šezdeset osmogodišnja Alja Georgijevna.
Za to vreme Evropska unija najavljuje sankcije Belorusiji kao odgovor na nasilnu reakciju režima protiv demonstranata – koji, za sada, ne pokazuju nameru da se povuku.
Rusija ponudila vojnu podršku
Rusija je saopštila da je spremna da ponudi vojnu pomoć Aleksandru Lukašenku, beloruskom predsedniku koji se nakon reizbora suočava sa masovnim građanskim protestima u zemlji.
Zvanični Kremlj objavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin preneo Lukašenku da je Rusija spremna da pomogne Belorusiji u skladu sa dogovorom o kolektivnom vojnom savezu ukoliko je to potrebno – i ako se na tu zemlju vrši spoljni pritisak, izvestila je agencija Rojters.
U objavi, međutim, nije precizirano odakle bi se taj spoljni pritisak mogao vršiti.
Reakcije je izazvao i neuobičajeni potez Igora Leščeneja, beloruskog ambasadora u Slovačkoj, koji je podržao antivladine proteste u izjavi koju je objavio nedeljnik Naša niva u subotu. I drugi državni službenici, uključujući policijske funkcionere, medijske radnike, podržali su okupljanja protiv Lukašenka.
Usponi i padovi odnosa dve države
Odnosi Rusije i Belorusije su promenjivi – istovremeno Belorusija predstavlja interesnu zonu Rusije imajućiu vidu gasovovod kojim ta država, preko beloruske teritorije, plinom snadbeva države sa zapada Evrope.
Veze između dve države karakerisala je napetost pre izbora. Takođe, Rusija umanjila podsticaje za Lukašenkovom režimu.
Međutim, Lukašenko i Putin dva puta su razgovorali telefonom tokom vikenda.
Susedi su 1999. godine potpisali sporazum kojim je trebalo da bude oformljena zajednička država. Inicijativa nikada nije u potpunosti sprovedena. Istovremeno, poslednjih godina Lukašenko je odbacio pozive Moskve za bliže ekonomske i političke - tvrdeći da je reč o ugrožavanju suvereniteta Belorusije.
