U Crnoj Gori je prošle godine zabilježen rast broja američkih turista, ali i dalje ne na željenom nivou, što se pokušava riješiti kroz veće prisustvo crnogorske turističke ponude na američkom tržištu, rekla je u intervjuu za Glas Amerike ministarka turizma Simonida Kordić.
Kordić je prethodnih dana boravila u Njujorku, gdje se Crna Gora drugu godinu zaredom predstavila na velikom turističkom sajmu poznatom kao "Sajam putovanja i avanture".
Kordić očekuje dobru zimsku i ljetnju turističku sezonu u Crnoj Gori ove godine, najavljuje uvođenje tranzitnih taksi na jednom od najprometnijih puteva u zemlji, a ističe i da je neophodna modernizacija aerodroma i diversfikacija turističke ponude, te balans između prihoda i očuvanja potencijala.
Glas Amerike: Crna Gora je drugi put učestvovala na sajmu turizma u Njujorku. Kakvo je bilo interesovanje ovog puta i koji su konkretni rezultati prošlogodišnjeg prvog učešća na sajmu?
Kordić: Primetno je da postoji jedno značajno interesovanje za Crnu Goru kao turističku destinaciju u Americi. Amerika je jedno izuzetno važno emitivno tržište na koje je nažalost obraćano relativno malo pažnje od strane Crne Gore dosad. Na prošlogodišnjem sajmu, predstavljanje Crne Gore je naišlo na veoma dobar prijem i to se naravno pokazalo i u brojkama. Imali smo značajan porast broja posetilaca iz Sjedinjenih Američkih Država u 2024. godini u odnosu na godinu pre toga - rast od nekih devet odsto, dok je broj noćenja američkih turista porastao za gotovo 13 odsto. Te brojke pokazuju da svaki input, svako angažovanje može da donese značajan napredak. To naravno i dalje nije onaj nivo koji mi priželjkujemo i očekujemo i upravo zbog toga želimo da intenziviramo naše prisustvo na američkom tržištu i kroz ovaj sajam, koji je jedan od najznačajnijih i najrelevantnijih, ali i kroz druge aktivnosti.
Na sajmu u Njujorku je ovog puta bilo izuzetno vidljivo povećanje interesovanja posjetilaca za štand Crne Gore. Imali smo i sastanke sa predstavnicima Skaj vejkešns (Sky Vacations), jednog od najvećih turoperatera koji pokriva i američko tržište. Uz to, postoji i naglašeno interesovanje za projekat koji smo počeli u septembru i oktobru prošle godine, a koji bi trebalo da poveže regionalna tržišta - znači Crnu Goru, Bugarsku, Grčku, postoji i interesovanje i Srbije i Bosne i Hercegovine - kroz jedan projekat sa radnim nazivom "Destination Balkans". Objedinjavanjem ovih turističkih potencijala postajemo referentni i kompetitivniji na međunarodnom tržištu, i na taj način možemo lakše i efikasnije da zadovoljimo ono što su realne potrebe ovako velikih tržišta kao što je Amerika, i drugih udaljenih tržišta kao što je daleki istok i slično. Jasno je da oni turisti koji treba da putuju 12 sati da bi došli na destinaciju, tipično žele da obiđu više zemalja i kroz ovu saradnju se maksimalizuju potencijali svake od pojedinačnih zemalja. Naravno, za mene je posebno važna maksimizacija potencijala Crne Gore i jedan direktniji, markentiški pristup na ovim udaljenim tržištima.
Glas Amerike: Koje su to brojke koje Crna Gora želi da vidi kada su u pitanju američki turisti i kako Crna Gora u tom pogledu može da bude konkurenta sa popularnim turističim destinacijama iz svog susjedstva, prije svega Hrvatskom?
Kordić: Crna Gora danas ima takvu strukturu posetilaca gde američki posetioci čine nešto više od 4 odsto. Povećanje tog postotka, koje već vidimo - znači proteklih nekoliko godina mi vidimo neprestani rast broja turista iz SAD - trebalo bi da dostigne jedan optimalni nivo koji će reflektovati i interesovanje američkog tržišta i absorptivnu moć crnogorskog turizma. Mi imamo poziciju na Mediteranu koja je slična onoj koju imaju naše susedne zemlje, kao što je Hrvatska i druge mediteranske zemlje. Osim klasičnog turističkog paketa koji podrazumeva plažu sunce i more, sve je veće interesovanje na tržištu za druge vrste autentičnih iskustava. Crna Gora može da ponudi autentične sadržaje u oblasti gastronomije, ekološkog ambijenta, sve je veće interesovanje za aktivni turizam, hajking, bajking...Mi imamo te komparativne prednosti na koje treba da obratimo pažnju i obraćamo pažnju.
I što je vrlo važno, da ne zapadnemo u one zamke - a o tome se sada govori uveliko u Evropi - u koje često zapadaju mnogo razvijenije turističke zemlje nego što je Crna Gora, a to je preterana opterećenost turizmom. Vrlo je važno napraviti dobar balans i imati jednu strategiju koja je održiva i koja pravi kvalitetan paket u kojem se maksimiziraju prihodi, ali se istovremeno i čuvaju oni potencijali kao što su prirodna sredina, kulturno nasleđe, koji zapravo čine turističku ponudu. To je složen sistem koji zahteva pažljivo planiranje i to je ono na šta ozbiljno obraćamo pažnju i želimo da definišemo narednih deset godina, jednim obimnijim strateškim dokumentom - šta treba da budu tačni ishodi naših aktivnosti kako ne bi preterani razvoj urušio sistem, a s druge strane da obezbedimo razvoj koji će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, koji će etablirati Crnu Goru na evropskom tržištu i jasno je profilisati na jedan kvalitetan način.
Glas Amerike: Da li se dovoljno ulaže u te prednosti Crne Gore, posebno ako pretpostavimo da je mnogo tih aktivnosti na sjeveru? Crna Gora se fokusira više na ulaganje u turističku infrastrukturu na primirju. Da li se dovoljno ulaže u infrastrukturu na sjeveru?
Kordić: Dosad se nije dovoljno ulagalo. Sve investicije su dominatno, ne sve, bile fokusirane na južni deo koji se sada već veoma dobro razvijen. Crna Gora je većim delom prepoznatljiva po svojoj južnoj regiji - čak 95 odsto ukupnog turističkog prometa se odvija u tom sektoru. Najveći potencijali u ovom trenutku, a neki strateški pokazatelji ukazuju da će oni rasti u skoroj budućnosti, nalazi se zapravo u tom nerazvijenijem delu Crne Gore. To je istovremeno jedna vrsta izazova, ali potencijala za veoma ozbiljna ulaganja. I sa strane ukupnog privrednoj razvoja, mi prepoznajemo da investitori mogu imati vrlo ozbiljne šanse za kvalitetna ulaganja na severu Crne Gore i vrlo je važno da u ovoj fazi pametno upravljamo i tim ulaganjima. Na taj način se proširuje teritorijalni opseg razvijenosti ove privredne grane u Crnoj Gori i širi se vremenski opseg turističkih aktivnosti koje su sada dominatno koncentrisane na ljetnji period i naravno na zimsku sezonu, jer je Crna Gora imala dosta velika ulaganja i u oblasti skijaškog turizma. Tu i dalje investiramo. Uvođenjem novih iskustava i modernih turističkih sadržaja, mi širimo i sezonu potencijalno na čitavu godinu.
Glas Amerike: Da li ima interesovanja većih američkih kompanija za ulaganje u turističku infrastrukturu u Crnoj Gori, posebno imajuću u vidu recimo planove Džereda Kušnera, zeta predsjednika Donalda Trampa, da gradi velike projekte u Albaniji i Srbiji?
Kordić: U Njujorku smo imali sastanak sa predstavnicima gradske uprave koji su zaduženi za međunarodnu saradnju, što uključuje i ekonomsku. Mislim da nije bilo dovoljno otvorenosti i informisanosti u tom dijelu i prema našim potencijalnim američkim partnerima. Postoji određeno interesovanje, pomenuli ste i spremnost za ulaganje u našem regionu. I to je zadatak i mog ministarstva, i drugih ministarstava, da pre svega podignemo svest o potencijalima koji su zaista izvanredni u Crnoj Gori, i otvorimo vrata kvalitetnim direktnim investicijama.
Modernizacija aerodroma i tranzitne takse
Glas Amerike: Za privlačenje većeg broja turista, posebno iz Amerike i sa Zapada, neophodna je dobra saobraćajna infrastruktura, prije svega avio dostupnost. U tom pogledu, Crna Gora, po broju avio linija, trenutno nije konkurentna aerodromima u Tirani i Dubrovniku. Da li postoje planovi da se dugoročno poboljša avio dostupnost Crne Gore i ako postoje, na koji način?
Kordić: Za Crnu Goru je avio dostupnost izuzetno važna. S obzirom na geografski položaj i sveukupno putnu infrastrukturu, Crna Gora defakto ima operativni položaj jedne ostrvske zemlje. Tokom letnje turističke sezone imamo dosta pristojnu dostupnost, više od 40 zemalja preko aerodroma u Podgorici i oko 50 preko tivatskog, ali to nije dovoljno. Zbog toga se radi na poboljšanju prije svega aerodromske infrastruture. Neophodno je da se aerodromi modernizuju, da se piste prošire kako bi na kraju mogle da prime veći broj putnika. Mi uvek skrećemo pažnju na tu potrebu, da se poveća broj destinacija i letova, posebno direktnim prema ovim dalekim tržištima. Moram reći i da su aerodromi tokom prošle godine premašili svoj maksimum koji je postignut 2019. godine. Vlada već radi na rešavanju modela upravljanja aerodromima i investiranja u njihovu modernizaciju...Pre dolaska u Njujork sam imala sastanke sa kolegama u Bugarskoj, u njihovim ministarstvima turizma i saobraćaja i dogovoreno je stvaranje jedne radne grupe koja bi trebalo da omogući otvaranje direktnog leta između Sofije i Crne Gore. Tu konekciju pominjem jer ona nije samo instrumentalna zbog bugarskog emitivnog tržišta, već i da bi potencijal kombinacije naše regionalne turističke ponude mogao da se realizuje, mi moramo imati kvalitetnu direktnu avio vezu. Unapredili smo i broj avio veza sa Velikom Britanijom što je odmah dalo rezultate u smislu povećanja broja turista. Jasno je da je neophodno da se u tom delu ulože sredstva i da se aktivnostima koje i mi sprovodimo, omogući lakša dostupnost Crne Gore.
Glas Amerike: Problem u Crnoj Gori tokom ljetnje sezone su i saobraćajne gužve. Vi ste krajem prošle godine najavili da ćete tražiti uvođenje tranzitnih taksi tokom ljetnjih mjeseci, na najprometnijem putu od Debelog brijega do granice sa Albanijom. Da li je i dalje plan da se takva taksa uvede i kada bi to moglo da se dogodi?
Kordić: To naravno nije trajno rešenje. Trajno rešenje bi bila izgradnja putne infrastrukture koja će rasteretiti taj putni pravac duž Jadranske obale. Dok se to ne dogodi, u tom među periodu je potrebno regulisati taj putni pravac i uvođenjem tranzitnih taksi kako bi se te gužve smanjile. Mi smo na vladi donijeli odluku o fomiranju grupe koja bi trebalo da pripremi taj projektni zadatak naplate tranzitnih taksi i sprovede ga u delo. Period naplate bi trajao samo tokom vrhunca letnje turističke sezone, počinjao bi negde u junu i završavao krajem avgusta i početkom septembra. Nije ideja naravno da se penalizuju naši gosti, već bi taksi bili podložni samo korisnici našeg puta koji su u tranzitu. Znači svi gosti koji provode više od 24 časa u Crnoj Gori ne bi bili obavezni da plate taksu pri izlasku iz Crne Gore. Model je donekle da se destimuliše korišćenje tog putnog pravca i usmeri taj tranzit prema drugom pravcu, koji vodi od Trebinja prema Nikšiću, Podgorici i dalje prema albanskoj granici, znači Božaju, koji je kvalitetan u smislu putne infrastrukture i mnogo manje opterećen. Povećanjem intenziteta tranzita na tom putnom pravcu bi se donekle stimulisao razvoj malih i srednjih biznisa.
Problem odnosa cijena i kvaliteta usluge
Glas Amerike: U Crnoj Gori je proteklih godina zabilježen i značajan rast cijena, uključujući i u turizmu. Šta se radi u turističkom sektoru da se kontroliše rast cijena i da se zbog toga ne gube turisti?
Kordić: Inflacija i dosta nepovoljni geopolitički uslovi su uticali na turbulencije na tržištu, i to se svakako oseća i u turizmu. Međutim, kao zemlja koja je prihvatila model tržišne ekonomije, mi ne možemo direktno uticati na cene. Ne možemo propisivati cenovnik - nemamo tu opciju i na to nemamo zakonsko pravo - i na taj način direktno ograničavati cene. Postoje neki indirektni modeli, kroz različite stimulativne mere i mere promocije, gde se može na jedan način usmeravati tržišni tok. Jedan od problema koji zapravo identifikujemo, nije sama nominalna cena neke usluge, nego odnos kvaliteta i cene usluge. U onim situacijama gde postoji kvalitetna usluga, cena najšeće ne predstavlj problem. Ali tamo gde postoji diskrepanca između nivoa usluge i nivoa naplaćivanja, tu se pojavljuje problem. Model koji zagovaram i izmenom pravilnika ćemo ići ka tome jeste i kategorizacija svih objekata koji učestvuju u turističkoj privredi. Osim onoga što je standardno, kao što su hoteli i smeštajni kapaciteti, trebalo da se ta vrsta kategorizacije proširi i na druge oblasti - kafiće, restorane, plaže. Na taj način se barem sugeriše gostima kakvu vrstu i kakav nivo cene i usluge mogu da očekuju u određenom objektu. Najbitnije je sprečiti situaciju u kojoj postoji razlika između očekivanja i onoga što se dobije kao usluga u turizmu. I uvesti red i predvidivost i u toj oblasti.
Glas Amerike: U Crnoj Gori je, barem prema podacima Svjetske banke, prošle godine zabilježena slabija turistička sezona. Kakva su očekivanja za ovu sezonu, prije svega ljetnju, sudeći barem po ranim rezervacijama?
Kordić: Prošle godine smo tokom zimske sezone imali jednu nezgodnu situaciju gde nismo imali ni jedan skijaški dan. Nije bilo snega, skijanja i praktično zimske sezone. To je upalilo sve vrste alarma i ministarstvo turizma je odmah krenulo u uvođenje i sprovođenje mera kojima će se ublažiti efekti klimatskih promena koje možemo očekivati u bilo kojoj od narednih godina. Već smo obezbedili sredstva i ušli u početak projekta veštačkog osnežavanja na Savinom kuku, na Žabljaku. To je prvi put u Crnoj Gori da se takav projekat pokrenuo i da se radi. Tako da ćemo naredne sezone barem imati početne instalacije. Upravo je to uticalo na ukupan rezultat koji je na kraju bio, prema Monstatu, barem na nivou od 99,56 odsto u odnosu na 2023. godine, tako da je letnja sezona bila pristojna da tako kažem.
Vrlo je važno da prepoznamo ono što su svetski izazovi, da vidimo da postoje klimatske promene, promene ukusa na tržištu, da diversifikujemo proizvod i što naš narod kaže da ne stavimo sva jaja u jednu košaricu. Zimska sezona je ove godine jako dobra, već smo imali prvi pokazatelje koji ukazuju na to da sva skijališta u Crnoj Gori jako dobro rade i krenuli smo u pripremu letnje turističke sezone kako bi eliminisali neke izazove za koje smo videli da utiču na sveukupan turistički promet. Tranzitne takse su jedna od mera, ali postoje i druge kojima se obezbeđuje neometan tok turističke sezone za leto ove godine. Evropska komisija za putovanja prepoznaje Crnu Goru kao jednu od najbolje ocenjenih desetinacija, zapravo Crna Gore se nalazi među deset najbolje ocenjenih destinacija, dok je prema podacima Eurostata za jul i avgust prošle godine, Crna Gora među najbolje popunjenim destinacijama u kolektivnom smeštaju. Mi imamo problem sa privatnim smeštajem koji je vrlo često u sivoj zoni, često kvalitet i cena ne idu ruku pod ruku i to je jedna od stvari na kojima treba da radimo. S druge strane, pokazatelji za zimsku sezonu i ono što vidimo da su neki preliminarni pokazatelji za letnju sezonu, ja verujem da će ova godina biti dobra. Ideja je da radimo na tome da se turizam što je više moguće stabilizuje, da se umanje efekti neizvesnosti koji su prisutni svugde u turističkoj industriji i da diversifikujemo i prozivod i posebno tržišta.
