Odvažni preduzetnik Ričard Brenson uputio se u svemir u sopstvenom svemirskom brodu, u svojoj najsmelijoj avanturi do sada, i preduhitrio drugog milijardera Džefa Bezosa u sličnom poduhvatu.
Brenson, koji uskoro puni 71 godinu, i petoro članova posade njegove kompanije za svemirski turizam Virdžin Galaktik, dostigli su visinu od oko 88 kilometara iznad pustinje Nju Meksika - dovoljno da iskuse tri do četiri minuta bestežinskog stanja a onda se bezbedno vratili kući i sleteli na pistu.
“Sedamnaest godina vrednog rada nas je dovelo dovde", rekao je oduševljeni Brenson čestitajući svom timu u sjajnom belom svemirskom avionu nazvanom "Juniti" (Jedinstvo).
Kada je izašao na pistu, zagrlio je svoju suprugu i decu i podigao u naručje troje unučadi. "Ovo je početak nove svemirske ere", izjavio je.
Kratak let u svemir i nazad trajao je samo oko 15 minuta, koliko je otprilike trajalo i prvo svemirsko putovanje jednog Amerikanca - Alena Šeparda 1961. godine. Let je osmišljen da se poveća poverenje u Virdžin Galaktik, koji planira da počne da vodi svoje klijente na vožnje po svemiru sledeće godine.
Brenson je prva osoba koja je letela u svemir na privatnom svermirskom brodu, devet dana pre nego što isto pokuša Bezos. Takođe je tek drugi sedamdesetogodišnjak u istoriji koji je leteo u svemir. Astronaut Džon Glen je leteo šatlom sa 77 godina, 1998.
Sa oko 500 ljudi koji su let pratili sa aerodroma, među kojima je bila Brensonova porodica, letelica uz koju je bio pričvršćen njegov svemirski avion, poletela je u prvu fazu leta. Svemirski avion se onda odvojio od letelice na visini od oko 13 kilometara i upalio motore, dostigavši brzinu tri puta veću od brzine zvuka. Publika je uz skandiranje i ovacija dočekala sletanje aviona.
.Publika je sa oduševljenjem dočekala sletanje aviona. “Ovo je izuzetno postignuće”, rekao je bivši kanadski astronaut Kris Hedfild, nekadašnji komandant Međunarodne svemirske stanice, koji je posmatrao let. “Oduševljen sam zbog toga čemu vode ova otvorena vrata. Ovo je veliki trenutak.”
Virdžin Galaktik sproveo je prethodna tri test leta u svemir sa posadom od samo dvoje ili troje ljudi. Brenson, osnivač Virdžin Atlantik Ervejza nije trebalo da do kraja leta, ali je odlučio da bude na ranijem letu nakon što je Džef Bezos obznanio svoje planove da u sopstvenoj raketi poleti u svemir iz Teksasa. 20. jula, na 52. godišnjicu sletanja na mesec misije Apolo 11. Brenson je demantovao da je to pokušao da preduhitri Bezosa.
Jedan od Brensonovih glavnih rivala u trci u svemirskom turizmu između najbogatijih muškaraca sveta, Ilon Mask došao je u Nju Meksiko da gleda let i požeo Brensonu sreću na Tviteru.
Bezos je takođe uputio želje za bezbedan i uspešan let iako je na Tviteru pobrojao načine na koje veruje da će vožnje njegove kompanije biti bolje. Bezosova kompanija Blu Oridžin namerava da šalje turiste mimo takozvane Karmanove linije 100 kilometara iznad Zemlje, koju međunarodna avijacija I federacije za vazdušni saobraćaj priznaje kao početak svemira.
Međutim, NASA, američko vojno vazduhoplovstvo, Federalna uprava za avijaciju i neki astrofizičari smatraju da granica između Zemljine atmosphere i svemira počinje na 50 kilometara iznad zemlje.
Rizik koji je pretio Brensonu i posada je očigledan kada se setimo 2007. godine, kada je troje radnika nastadalo prilikom testiranja motora rakete u kalifornijskoj pustinji Mohave, i 2014. kada se avion-raketa Virdžin Galatika raspao tokom probnog leta. Tada je poginuo jedan pilot a teško ranjen drugi.
Ričard Brenson je insistirao na globalnom strimovanju leta uživo i pozvao poznate ličnosti I bivše astronaute sa Međunarodne svemirske stanice u bazu kompanije Spejsport Amerika u Nju Meksiku.
Virdžin Galaktik već ima više od 600 rezervacija od budućih svemirskih turista, a karte koštaju 250.000. Blu Oridžin čeka Bezosov lete pre nego što objavi svoju cenu karata.
Maskov Spejs Eks, koji već šalje astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu za NASA-u i gradi brodove za letove do meseca i Marsa, takođe se takmiči za dolare svemirskih turista. Ali njegove capsule rade više od samo kratkih izleta u svemir, ići će u orbitu oko Zemlje a sedišta će koštati nekoliko miliona. Prvi privatnil et zakazan je za septembar.
