Srbija je sigurno jedna od zemalja u kojoj bi današnja simbolična akcija "Pet minuta gromoglasne tišine", povodom Svetskog dana slobode medija trebalo da se čuje glasno. Na to ukazuju ne samo izveštaji Fridom hausa, Hjuman rajts voča ili Reportera bez granica, na čijim listama Srbija iz godine u godinu klizi naniže, već i poslednji izveštaj o napretku Srbije, u kome Evropska komisija jasno kaže da Srbija nije ostvarila npredak na polju slobode medija.
Tim povodom je i generalni sekretar NUNS-a Sveta Raković pred kamerom Glasa Amerike, na trenutak gromoslano zaćutao: i dodao - "Sloboda medijima".
Na pitanje da li veruje da će aktuelna vlast čuti "tišinu" novinara i medija, Raković kaže da nije optimista.
"Nažalost ne verujem da će imati mnogo sluha da čuju, ni ovo što smo danas na ovom skupu govorili, ni ono što smo uputili javnosti u vidu proglasa, koji svake godine sastavljamo povodom Svetskog dana slobode medija, gde ukazujemo na ključne probleme, ne bi li se rešila problematika slobode medija", rekao je Raković.
Sociolog Srećko Mihajlović kaže da je Centar za razvoj sindikalizma u poslednje tri godine uradio dva velika istraživanja na temu medijskih sloboda u Srbiji, koja su veoma porazna po medije "jer se ne vidi kako izaći iz medijskog mraka i teškog materijalnog položaja samih novinara".
"Ne vidi se puno perspektive za medije u Srbiji ukoliko se nešto bitnije ne promeni na političkoj sceni, ili u samim medijima", kaže Mihajlović.
Raković podseća da su izveštaji Fridom hausa i Reportera bez granica i prethodnih godina ukazivali na velike probleme, kada je u pitanju medijska situacija u Srbiji. To bi po mišljenju Rakovića, trebalo da bude alarm - ne samo za izvršnu vlast u Srbiji, već i za Brisel.
"Poslednjih godinu dana kao da je sazrela svest, čak i u Briselu, da ovde, ne da sve ne ide kako treba, već da su medijske slobode zaista krajnje ugrožene. A to ne znači samo medijske slobode. To znači sve - ugrožena je demokratija. Ako nemate slobodnu informaciju, ako nemate slobodu izražavanja - vi imate problema sa demokratijom", ističe Raković.
Generalni sekretar NUNS-a smatra da i sami novinari mogu dosta toga da urade, jer, kako dodaje, "nisu svi novinari u Srbiji uplašeni i nedovoljno hrabri".
"Ima kolega koji pokazuju svojim primerom da je novinarstvo, bez obzira na silne pritiske i na probleme sa medijskim slobodama, da su spremni da rade svoj posao onako kako to treba da rade. Novinari treba da se među sobom solidarišu, da uče jedni od drugih, ali i da se javno deklarišu da je njihov posao u javnom interesu. Nisu oni tu da bi bili mikrofoni političkih stranaka. Oni su tu zbog javnog interesa, zbog građana", podseća Raković.
"U takvoj situaciji treba očekivati veću organizovanost medijskih radnika, a oni tome i nisu naročito skloni zbog toga što su im iskustva loša i što u dosadašnjem aktivitetu preko tih organizacija nisu uspevali da bilo šta realno učine za poboljšanje i svog položaja, i položaja medija", dodaje Srećko Mihajlović.
Povodom Svetskog dana slobode medija oglasio se i predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović, koji je tim povodom izjavio da će UNS u junu poslati Evropskoj federaciji novinara zahtev kojim se traži kažnjavanje odgovornih za ubistva i otmice 14 srpskih i albanskih novinara na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine.