Drama migranata na Balkanu se nastavlja - prema procenama u Srbiji trenutno boravi sedam do osam hiljada izbeglica, koji tu borave i po nekoliko meseci čekajući priliku da se dokopaju Nemačke, Francuske i drugih zemalja EU.
Prvi topliji dani u januaru obradovali su mnoge, ali najveće olakšanje ipak su doneli migrantima, koji već mesecima zaglavljeni u Srbiji, životare u napuštenim magacinima iza Glavne autobuske stanice. Nekoliko stotina najhrabrijih i najodlučnijih da se ne registruju kao migranti, preživljavaju jednu od najhladnijih zima koja je poslednjih godina zadesila Srbiju.
"Previše je hladno je, dan i noć ovde ložimo vatru. Skupljamo drva u okolini. Ne znam šta će se dešavati. Ništa ne znamo o budućnosti. Imamo veliki problem na granicama", priča Atolah.
"Osam meseci sam ovde. Ima puno problema. Nema vode. Jednom dnevno dobijamo hranu. Nema smeštajnog prostora. Da imate smeštaj bilo bi manje problema", kaže Ozir.
"Ovde sam dva meseca. Planiram da odem preko granice. Pokušao sam da pređem granicu, ali nas je hrvatska policija uhapsila i vratila nazad u Srbiju", kaže Fahim.
Kako objašnjavaju u Visokom komesarijatu za izbeglice i migrante, mesecima se vodi kampanja među migrantima u centru Beograda da se presele u neki od kolektivnih centara i do sada je oko 700 migranata poslušalo savete nadležnih. Smeštajni kapaciteti nisu problem, mesta za prihvat migranata ima, kaže Ivan Mišković, portparol Visokog komesarijata.
"Migranti koji su, njih više stotina dole u barakama, magacinima, hangarima, javnim mestima u centru Beograda, tu se nalaze isključivo na svoju odgovornost, isključivo svojom voljom. Mi već nedeljama pokušavamo da ih ubedimo da ih smestimo u centre, mi smo znali da će doći hladno vreme i bili smo spremni. Mi smo obezbedili energente, obezbedili hranu, sve smo obezbedili u centrima, i ni jednog razloga nema da bilo izlaže sebe i svoje zdravlje riziku i da bude dole", poručuje Mišković.
U centrima Komesarijata u Srbiji smešteno je više od 6.000 migranata, a najnoviji prihvatni centar otvoren je u kasarni u Obrenovcu i gde boravi oko 560 migranata. U toku su radovi i priprema novih soba, tako da bi uskoro još 200 azilanata moglo da se smesti u Obrenovac. Osim toplog smeštaja, migranti imaju tri obroka, zdravstvenu negu.
"Mi smo ih smestili, mi smo ih zgrejali, više od 90 odsto migranata koji borave na teritoriji Srbije su smešteni u kapacitetima kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije. Ali se vidi porast frustracije kod njih zbog nemogućnosti da odu. Odnosno, stigli su do samih vrata EU i stali", ističe Mišković.
Atolah kaže da planira da ide u Francusku. "Ja sam gradjevinski inženjer. U Avganistanu se rat nastavlja, nismo bezbedni i to je razlog što sam odlučio da odem."
Fahim je odlučan da se ne vraća čak i ako granice ostanu zatvorene "Mi se ne vraćamo. Ako otvore granice nastavljamo put u neku drugu zemlju. Ako treba umrećemo ovde, ali se ne vraćamo. Živeću u bilo kojoj zemlji koja mi da pasoš i vizu."
U ovom talasu, najbrojniji su migranti iz Avganistana, Pakistana, Iraka, Sirije i niko od njih ne želi da ostane ovde. No bez obzira na zemlju porekla migranata - Srbija i dalje ne može sama da snosi troškove dugotrajnog života migranata.
Prema planu i računicama UNHCR-a i Međunarodne organizacije za migracije, Srbiji je u ovoj godini potrebno 40 miliona dolara za rešavanje problema izbeglica i taj taj novac biće prikupljen iz donatorskih sredstava.