Američke granične vlasti privele su 210.000 migranata koji su pokušavali da pređu meksičko-američku granicu u martu – što predstavlja najveći mesečni broj privedenih u poslednje dve decenije.
Brojka od 210.000 migranata, navedena u sudskoj zabelešci, najveća je od februara 2000, prema podacima američke Agencije za carine i zaštitu granice, izvestila je agencija Asošijeted pres.
Još njih 11.000 pokušalo je da u SAD uđe preko regularnog prelaza na jugozapadnoj granici – bez važeće vize ili dozvole. Gotovo polovina je vraćena na osnovu posebnog naloga donetog usled pandemija kovida 19 – kako bi se sprečilo širenje virusa.
Asošijeted pres izvestio je i da je broj privedenih za 24 odsto veći u odnosu na period pre godinu dana, kada je 169.000 migranata privedeno na granici. To se smatra početkom intervala povećanih migracija što je uzrokovalo da hiljade dece, bez pratnje, dane provode u prepunim graničnim objektima – čekajući na smeštaj u takođe prepunim smeštajima kojima upravljaju vlasti.
Džozef Bajden, američki predsednik koji je mandat preuzeo januara 2021, obećao je da će poništiti brojne tvrdokorne imigracione propise koje je usvojio njegov prethodnik, republikanski predsednik Donald Tramp, boreći se istovremeno sa trendom pojačanih migracija.
Republikanci, koji očekuju da će preuzeti kontrolu nad Kongresom nakon izbora 8. novembra, tvrde da je Bajdenovo napuštanje Trampovog kursa podstaklo ilegalne migracije.
Zvaničnici administracije upozorili su Bajdena da bi migracije u Sjedinjene Države mogle biti u porastu – pošto su američki zdravstveni zvaničnici saopštili da će prestati da važi nalog prema kom su tražioci azila i migranti mogli biti vraćeni sa granice – kako bi se sprečilo širenje koronavirusa.
Više od polovine migranata na meksičko-američku granicu pristiglo je iz Meksika, Gvatemale, Hondurasa i Salvadora, međutim sada ih ima sve više i iz udaljenijih zemalja – poput Ukrajine i Rusije.
Zvaničnici očekuju da će u naredenim nedeljama do granice stizati 18.000 migranata dnevno.
