Evropska unija (EU) je primila k znanju debatu koja se vodi o razgraničenju i promeni granica kao mogućem rešenju za Kosovo, ali nije aktivno uključena po tom pitanju, kaže za RSE Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Mekalister, koji od srede, 27. februara, boravi u četvrodnevnoj poseti Srbiji, nakon čega će posetiti Kosovo, ne misli da će izbori za Evropki parlament, koji se održavaju u maju, uticati na dijalog između Beograda i Prištine.
Evropski zvaničnik kaže da je upoznat sa antivladinim protestima, koji se od decembra održavaju u gradovima širom Srbije, i dodaje da su demonstracije demokratsko pravo opozicije, ali napominje da je parlament mesto za debatu između predstavnika vlasti i opozicije.
RSE: Od najviših zvaničnika Srbije čuli smo da je predlog Beograda u dijalogu sa Kosovom razgraničenje. Kakav je vaš stav po tom pitanju?
Mekalister: Dijalog između Beograda i Prištine, između Srbije i Kosova je krucijalan. Evropska unija organizuje ovaj dijalog već nekoliko godina, kako bi obe strane sele za pregovarački sto i kako bismo na kraju došli do pravno obavezujućeg sporazuma koji će biti prihvatljiv za obe strane. Ima mnogo obaveza koje se moraju ispuniti i, sa druge strane, dajemo im priliku da upražnjavaju svoja prava, kako bismo utabali put evropskih integracija i za Kosovo i za Srbiju.
Što se tiče debata o mogućoj razmeni teritorija, razgraničenju, mi kao Evropski parlament smo velikom većinom usvojili poziciju i imamo identične formulacije u mom izveštaju o Srbiji i u izveštaju mog kolege gospodina (Igora) Šoltesa o Kosovu – da smo primili k znanju ovu debatu, da bi bilo koja vrsta dogovora morala da bude zajednički dogovorena između obe strane, da treba da doprinosi regionalnoj stabilnosti i da mora da bude u skladu sa međunarodnim pravom.
U ovom trenutku, ovo je debata u kojoj Evropska unija nije aktivno uključena, ali smo je primili k znanju. Zapravno, trenutno sam mnogo fokusiraniji na to kako da dijalog u Briselu ponovo krene i zbog toga pozivamo vlasti na Kosovu da opozovu svoju odluku o uvođenju taksi na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
RSE: Međutim, čini se da se zvaničnici u Prištini ne slažu sa vama po tom pitanju. Koliko su daleko Beograd i Priština od nastavka dijaloga?
Mekalister: Zaista, u Prištini trentuno ne dobijamo odgovor kojem se nadamo. Sjedinjene Države, zemlje članice Evropske unije, svi smo bili veoma jasni u svojoj poziciji da su uvedene takse jasno kršenje CEFTA sporazuma i da su u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova.
Bili smo veoma jasni. Ponoviću ovu poruku kada budem putovao u Prištinu i sastaću se, između ostalih, i sa premijerom (Ramušem) Haradinajem. Ono što sam čuo u Beogradu jeste da dok god ove takse ne budu opozvane, srpska strana se neće vratiti za pregovarački sto u Briselu.
Verujem da bi trebalo da iskoristimo ovaj trenutak. Predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić i predsednik (Kosova Hašim) Tači doveli su dijalog na novi nivo. Postojao je momentum. Naravno da obe strane moraju još mnogo obaveza da ispune, ali 2019. godine nemamo izbore u Srbiji, barem nisu planirani, isto je i na Kosovu. Visoka predstavnica EU Federika Mogerini spremna je da organizuje svaki dijalog na visokom nivou. Verujem da bi trebalo da iskoristimo ovaj trenutak i da nastavimo dalje, ali trenutno ne idemo nikuda zbog odluke koju su doneli zvaničnici na Kosovu, protivno savetima njihovih partnera iz Evrope i Sjedinjenih Država.
RSE: Rekli ste da nema planiranih izbora u Srbiji i na Kosovu, ali su zakazani izbori za Evropski parlament u maju. Da li će to uticati na nastavak dijaloga?
Mekalister: Ne mislim da će evropski izbori imati neposredan uticaj. Jedna stvar su izbori, ali zvaničnici Evropske komisije nisu zauzeti kampanjom. Visoka predstavnica i njen tim i svi ostali su spremni da organizuju u bilo koje vreme sve što je potrebno za nastavak.
Želim da podvučem da mislim da politika proširenja ne treba da bude kontroverzna debata u evropskim izborima, jer ćemo imati odgovornost kao političari iz 28 država članica podržavamo šest zemalja Zapadnog Balkana. Ovih šest zemalja su u srcu našeg kontinenta, one su okružene zemljama članica EU. Nijedan region u Evropi nije toliko povezan kulturnim, istorijskim i političkim vezama i zbog toga iskreno verujem da bez šest zemalja Zapadnog Balkana, proces evropskih integracija nikada neće biti kompletiran.
RSE: Kako gledate na poruku francuske zvaničnice koja je rekla da su države Zapadnog Balkana prilično udaljene od EU?
Mekalister: Izjava francuske ministarke nije iznenađenje ako pažljivije pratite francusku politiku. Ono što je ona rekla je da u ovom trenutku EU nije spremna za nove članove i da ima dosta posla na reformama i upravu je. Moramo da uradimo domaći. EU mora da bude spremna za budućnost. EU mora da postane transparentnija, efikasnija i konkurentnija. Ima mnogo, mnogo reformi koje moramo da implementiramo u Evropi.
Ali, to je jedna strana. S druge strane, dok to radimo trebalo bi da nastavimo pristupne pregovore sa određenim državama Zapadnog Balkana da, kada one budu spremne da se priključe, mogu da pristupe reformisanoj EU.
Razumem da je izjava ministarke (za evropske poslove Francuske Emili) Loazo izazvala priličnu političku debatu u zemlji i privukla pažnju medija. Ali, kao nemački demohrišćanin (CDU), verujem da možete reformisati EU i nastaviti da podržavate naše prijatelje sa Zapadnog Balkana kako bi se prilagodili da jednog dana pristupe našoj porodici zemalja.
RSE: U četvrtak, 28. februara, ćete imati sastanak sa predstavnicima političke opozicije u Srbiji. Da li ste zabrinuti zbog krize demokratskih institucija u Srbiji, deo opozicije bojkotuje rad parlamenta?
Mekalister: Bilo da u Srbiju dolazim kao deo komiteta ili lično, u svojstvu izvestioca, uvek se sastajem i sa predstavnicima vlasti i sa predstavnicima opozicije, sa predstavnicima civilnog društva i sa biznis zajednicom. Pokušavam da steknem čitavu sliku, barem onoliko koliko je to moguće za 24 ili 48 sati.
Naravno da ću veoma pažljivo saslušati šta opozicija ima da nam kaže. Primio sam k znanju da se ovde u Srbiji dešavaju protesti, mirni protesti. U demokratiji, osnovno je pravo okupiti se u okvirima slobode okupljanja i slobode izražavanja.
Ali, jedna je stvar imati ove proteste na ulici, a druga je to da su sve članove Narodne skupštine izabrali građani da rade njihov politički parlamentarni posao, a za mene kao ubeđenog demokratu, demokratski izabrani parlament je centralno mesto za demokratsku debatu. I zato bih pozvao sve članove Parlamenta da nastave svoj posao u komitetima i na zasedanjima i da vlast ima opoziciju koja je u stanju da kritički razmatrata rad vlade – to je način na koji demokratija funkcioniše.
Mnogo puta sam posetio Narodnu skupštinu i čuo sam različita mišljenja. Od većine sam čuo da je rad u parlamentu dobar. Opozicioni članovi parlamenta kritikuju procedure za koje smatraju da nisu fer. Ja sam politički neuteralan oko ovog pitanja. Ja nisam ’igrač’ u unutrašnjoj politici Srbije. Ja sam izvestilac za Srbiju i ja želim da Srbija iskorači napred. Voleo bih da vidim demokratsku debatu u parlamentu.
Demokratska debata je nadmetanje ideja. A nadmetanje ideja je dobro u demokratiji jer na kraju, uvek se nadam da će najbolje ideje uspeti da donesu korist građanima.
RSE: Naravno, ali kako biste definisali situaciju u kojoj predstavnici vladajućih stranaka opstruiraju i ’jedu vreme’ predstavnika opozicije, podnoseći ogroman broj istovetnih amandmana? Da li je ovo uobičajena situacija u evropskim parlamentarnim standardima?
Mekalister: Evropski parlament je bio jasan u izveštajima o Srbiji, u kojima navodimo da vidimo prostora za poboljšanje kada je reč o proceduralnim stvarima u srpskom parlamentu. Verujemo da je preveliki broj zakona o kojima se debatovalo i koji su osvojeni po hitnom postupku. Razgovarali smo sa predsednicom parlamenta (Majom) Gojković o ovome.
Mislim da treba da sednemo i vidimo kako možemo da unapredimo procedure. Sa jedne strane, opozicija ima pravo da iznosi kritike i svoje poglede i da podnosi amandmane. A sa druge strane, stvari se mogu pomeriti. To je uvek balans koji treba naći i ako mi kao Evropski parlament možemo da damo bilo kakav savet – ako nas pitaju obe strane – mislim da ćemo to sa zadovoljstvom uraditi.
Ali, ponavljam, to je nešto što će morati da se razjasni unutar parlamenta Srbije, između šefova poslaničkih grupa, uključujući naravno i predsednicu Skupštine koja igra važnu ulogu.