Poslednjih godina Rusija je pojačala svoje prisustvo i uticaj po svetu, a Balkan je jedna od tačaka u kojima je uspela da stekne prilično čvrsto uporište. Srbija je oduvek pokušavala da sa Rusijom gaji prijateljske i bratske odnose, ali je sa druge strane odrgovor često zavisio od interesa Moskve.
Mit o bratskim srpsko-ruskim odnosima tema je oko koje se u Srbiji vekovima, do današneg dana, dele. Realnost je u suštini mnogo jednostavnija. Balkan je još od XVIII veka zgodan teren za odmeravanje ruskih snaga sa zapadom, a kako smatra istoričar Milivoj Bešlin, jedna reč odlično opisuje rusku politiku u odnosu na ovaj region:
"Kad govorimo o odnosu Rusije prema Balkanu i u Evropi, ključna reč, ključan pojam, kojom možemo da opišemo zainteresovanost Rusije za Balkan i jedan deo Evrope je imperijalizam."
Sama želja za što većim uticajem nije jenjavala, dok se modus operandi ruskih pretenzija na području Balkana kroz vekove se menjao. U XIX veku Moskva je igrala na kartu pravoslavnog, panslavenskog bratstva, dok se u XX veku uticaj širio kroz socijalističku internacionalu. U XXI veku Rusija nastupa po zapadnom modelu meke moći.
"Meka moć, sama po sebi nije ni liberalna i neliberalna, ona podrazumeva moć privlačenja. Ruska meka moć u Srbiji postoji, de facto je jaka, vrlo jaka", kaže Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije .
"Oslonac na meku moć nije sasvim nov. On negde koincidira sa krizom u Ukrajini. Nije koncentrisan samo na Balkan. Onoga trenutka kada su marketinški, politički gurui u Kremlju shvatili koja je snaga meke moći, oni je primenjuju i to na način najviših standarda sa zapada", ističe spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je otvoreno na stotine organizacija civilnog društva koje se bave ruskim interesima na Balkanu, kaže Jelena Milić. CEAS je u nedavno objavljenoj studiji o ruskoj mekoj moći, objavio podatak da u Srbiji postoji 14 proruskih političkih stranaka, tri fondacije, osam internet portala, 10 ruskih i 14 srpskih proruskih medija, 21. nevladina ili šest studentskih organizacija.
Propagandni prodor nije lokalizovan samo na Balkan. Evropski parlament usvojio je neobavezujuću rezoluciju o lošem uticaju ruske propagandne mašinerije na javno mnjenje:
"Cilj je izazivati nestabilnost u Evropi cilj je Evropu ekstremizovati, i unutar same Evrope praviti različite antagonizme kako bi se takva ekstremizovana i poluraspala Evropa zapravo okretala Putinu kao nekakvom svom lideru", ističe Milivoj Bešlić.
"Za razliku od toga od trenutka kad je u Srbiji otvoren Sputnjik, svi mediji u Srbiji su uzeli ready-made tekstove na srpskom, direktne ruske propagandne mašinerije. I počeli da ih reprintuju. Uveličavaju i šire. Sputnjik je u Srbiji dočekan kao legitimna druga strana", konstatuje Jelena Milić.
Uspešnost ruskih poduhvata na Balkanu oduvek je zavisila od spremnosti balkanskih država da se stave u službu ruskih interesa. Na prvi pogled, Srbija je zemlja koja gaji prijateljske odnose sa Moskvom, ali bezrezervno ide putem Evropske unije. Medjutim, da li su stvari onakve kakve izgledaju?
"Na žalost suviše ljudi iz energetskog sektora, iz sektora bezbednosti I odbrane iz samog političkog vrha ima dugoročnu, dugogodišnju tradiciju javnih i nešto skrivenijih ideoloških odnosa. Nedemokratskih sa Rusijom", navodi Milić.
"Mnogo je važnije koliko ovo laviranje srpske politike, držanje vojne neutralnosti i političke neke nesvrstanosti u Vučićevoj varijanti može da opstane. To zavisi od globalnih odnosa. Srbija, na žalost, ne može da se opredeli tako lako i čvsto ka zapadu kao što to može Milo Djukanović u Crnoj Gori. Jer Crna Gora se ne greje na ruski gas."
Upravo je taj gas povod za razmišljanje o alternativama. Srbija ih u ovom trenutku nema. Ne samo energetskom, već i u političkom, pa i ekonomskom smislu.
Pogledajte:
