Tema eventualnog sporazumnog menjanja granica i razmene teritorija između Srbije i Kosova, vratilo je te dve zemlje i region Zapadnog Balkana posle dugo vremena u vesti i na udarna mesta evropske i svetske štampe. I dok je kancelarka Nemačke Angela Merkel jasno isključila mogućnost promene granica, a SAD ostavile vrata otvorenima, neki zvaničnici EU, a i mediji, pozivaju na popuštanje čvrstog stava u cilju postizanja konačnog sporazuma između Srba i Albanaca.
Predsednici dve države, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, zatalasali su međunarodnu javnost sve glasnijim raspravama o eventulnoj promeni granica. Na forumu u Alpbahu u subotu, dvojica lidera otvorila su diskusiju na tu temu, zarad istorijskog sporazuma između dva naroda.
Tim povodom, ugledni briselski portal Politiko piše da su pre nekoliko sedmica zvaničnici obe zemlje izneli ideju o promeni granica, ali da su u subotu na forumu "izjave dvojice predsednika označile po prvi put da se obojica otvoreno zalažu za ideju (o izmeni granica) pred međunarodnom zajednicom".
Ni Vučić, ni Tači, nisu izneli detalje šta bi mogao da bude konkretan predlog, piše Politiko, a obojica se trude da otklone bojazan da bi takav plan mogao ponovo da izazove nasilje i etničko nasilje.
"Predsednik Srbije i Kosova jasno su stavili do znanja da razmatraju izmene granice radi postizanja istorijskog mirovnog sporazuma i pozvali su EU da obezbedi suštinsku podršku za njihove napore", naveo je Politiko.
Portal ocenjuje da takve ocene stavljaju EU u tešku situaciju. Lideri EU dugo protive se takvim promenama, jer se pribojavaju da bi one mogle da dovedu do zahteva o preokretanju i drugih granica na Balkanu i da bi sve to moglo da dovede do novih etničkih sukoba, poput onih 1990-ih.
Komesar Han - diplomatski neodređeno
I dok je kancelarka Nemačke Angela Merkel u nekoliko navrata ponovila jasno protivljenje bilo kakvoj promeni granica na Balkanu, evropski komesar za proširenje Johanes Han je u diplomatskom maniru rekao da "ništa ne bi trebalo da bude isključeno u ovoj fazi", ali je zatražio od predsednika da osiguraju da nikakav sporazum neće destabilizovati širi region.
Prema Politiku, najčešće razmatrani scenario o promeni granice bi uključivao da se deo severnog Kosova - pretežno naseljen Srbima - dodeli Srbiji, a pominjana je i ideja da se Preševska dolina, naseljena pretežno Albancima, pripoji Kosovu.
Politiko piše i da je Vučić kritikovao međunarodnu reakciju na nedavnu diskusiju, sugerišući da zapadne sile žele da nametnu svoju volju nasuprot željama Srba i Albanaca, mada je ideja, navodi portal, veoma kritikovana i u regionu. On je ponovio da poštuje teritorijalni integritet BiH, a kritičari promena granica, ocenjuje Politiko, predviđaju da bi promena granice mogla da izazove da Republika Srpska pokuša otcepljenje te da se priključi Srbiji.
Politiko napominje da su SAD, koje nisu imale veliku diplomatsku ulogu u razgovorima Beograda i Prištine, ali su veoma cenjene u regionu, u petak iznele stav da su otvorene za promenu granica.
Gardijan: Opasnost otvaranja Pandorine kutije
Prošle nedelje, britanski Gardijan ocenio je da bi sporazum Beograda i Prištine mogao bi da donese prosperitet i evropske integracije, ali i da, sa druge strane, donosi rizik od novih sukoba u regionu.
“To bi mogao da bude sporazum koji bi Balkanu doneo trajno rešenje, prosperitet i evropske intergacije, ili bi mogao da uroni region u obnovljeni konflikt“, naveo je “Gardijan“.
“Sve je veća zabrinutost kada se govori o podeli Kosova. Kritičari navode da bi to moglo da otvori ’Pandorinu kutiju’ na Balkanu sa potencijalnim potresima u etnički mešovitoj Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Čak i u Albaniji, koja se graniči sa Kosovom, mnoge podela uznemirava, a premijera Edija Ramu optužuju za ’nekarakterističnu tišinu’“, navodi “Gardijan“.
Bečki Standard o zamkama predloga
Bečki Standard takođe piše da ideja o promeni granica nosi zamke i podseća da je to do sada bila tabu tema, zbog predlog nailazi na otpor civilnog društva i eksperata.
List ocenjuje da je Hašim Tači slab na unutrašnjem političkom planu i da ga mnogi igrači na kosovskoj sceni ne prihvataju kao legitimnog pregovarača sa Beogradom. Istovremeno, Velika Britanija i Kina imaju dobre razloge da u Savetu bezbednosti UN spreče eventualnu debatu o promeni granica.
Standard piše da se tu ne radi samo o nemogućoj primeni, već i o kršenju pravnih principa i ugrožavanju regionalne bezbednosti.
Podseća se da se međunarodna zajednica, prilikom raspada bivše SFRJ, vodila principom koji predviđa da međunarodne granice na jednoj teritoriji novonastalih država u vreme nezavisnosti odgovaraju postojećim administrativnim granicama. To je osnova na kojoj počiva koherentna politika EU prema državama bivše Jugoslavije i nekadašnjeg Sovetskog Saveza, a na o ukazuje i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je iz istorijske svesti i pravne sigurnosti striktno protiv promene granica.
Sama debata o novom crtanju granica na Balkanu ima već destabilizujuće posledice, zaključuje bečki dnevnik i špekuliše da je Milorad Dodik, predsednik RS, koji želi da "uništi" BiH, video da je došao njegov trenutak.
Euroaktiv: Dogovor ne bi postao pravilo za druge slučajeve
Briselski Euroaktiv, međutim, prenosi jasnije iznet stav Johaesa Hana da bi EU trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio problem Kosova. "Radi se o bilateralnom rešenju koje ne može da se koristi kao primer za druga pitanja", izjavio je on u Beču.
Euroaktiv u svojoj analizi navodi da je namera komesara Hana da ovom izjavom odbaci strahove da bi bilo kakvo pomeranje granica na Balkanu moglo da pokrene nove probleme u nestabilnom regionu.
Euroaktiv podseća da pet EU država nisu priznale nezavisnost Kosova, ne želeći da primer jednostrane promene granica Kosova postane pravilo.
U tekstu se navodi da bi rešavanjem odnosa Beograda i Prištine Srbija došla "vrlo blizu pristupanja EU", dok se evropska budućnost Kosova ocenjuje kao "manje jasna" upravo zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova od svih članica EU.