Srbija se porukom o kršenju međunarodnog prava u Generalnoj skupštini UN obraćala svima i nastoji da ubedi partnere da njen teritorijalni integritet nije ništa manje vredan od integriteta neke druge zemlje, kazao je u intervjuu za Glas Amerike ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
Šef diplomatije, koji se u Njujorku sastao i sa porodicama izraelskih talaca, kaže da je Srbija "snažno osudila teroristički čin Hamasa", ali i da poziva na deeskalaciju tenzija. U vezi sa aktuelnom istragom koja se vodi u Odboru za finansije u Senatu, oko poslovanja firme "Affinity" Džareda Kušnera koja će graditi kompleks na mestu Generalštaba, Đurić kaže da sa njim niko nije razgovarao o tom projektu.
Ministar spoljnih poslova je kazao da je na marginama Generalne skupštine UN imao više od 30 bilateralnih sastanaka, kao i da je učestvovao na više samita i regionalnih sastanaka. Rezultat je, kaže, uspostavljanje diplomatskih odnosa sa tri zemlje i potpisanih šest međunarodnih sporazuma o saradnji diplomatskih službi, ukidanju viza, političkim konsultacijama.
"Cilj mi je bio da učešće ne bude samo zadovoljavanje forme, nego da možemo da isporučimo neki konkretan rezultat, zato što se kao ministar borim za to da recimo srpski pasoš bude što konkuretniji, da imamo bezvizni režim sa što više zemalja, pa makar to bile i neke manje zemlje s kojima ranije nismo imali saradnju. Druga stvar, Srbija kao zemlja koja ima kontakte širom sveta je interesantna kao partner, interesantnija je Evropi kao takva i to je negde naše bogastvo i kada je reč o borbi za naše nacionalne interese, i kada je reč o Unesko i kada je reč o UN generalno", kaže srpski šef diplomatije.
Glas Amerike: Vi ste, kao i predsednik, često isticali da Srbija poštuje međunarodno pravo i rezolucije Ujedinjenih nacija kada je reč o Kosovu, za razliku od zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova. Ali s druge strane, Srbija sarađuje sa svim tim zemljama. Kada uzmete sve to u obzir, u tom kontekstu, kome ste se vi onda obraćali tom porukom ovde i ima li ta poruka neke praktične posledice po Srbiju?
Đurić: Mi se sa našim porukama obraćamo svima. I onima koji su priznali nezavisnost Kosova i Metohije i nekada dodatni intenzitet ulažemo u unapređenje dijaloga upravo sa tim zemljama zbog toga što želimo da produbimo razumevanje za našu situaciju. Ne tražimo uvek da te zemlje imaju identičan pogled kao mi, ali makar da razumeju zašto je naš pogled takav kakav jeste. I to je već napredak. U zgradi UN možete da sretnete ministre, predsednike, monarhe država sa kojima nemamo svakodnevnu interakciju i za nas je to odlična prilika da osvežimo sliku o Srbiji i da promenimo na neki način sliku o našem regionu iz koga su uglavnom decenijama stizale negativne vesti. Pozvao sam ogroman broj kolega i da njihove zemlje budu zastupljene na EXPO izložbi u Beogradu 2027. godine, zbog toga što želimo da to ne bude forma, već da bude suština. I da zaista udaljene zemlje mogu da svoja pitanja, svoje teme i izazove donesu pred evropsku javnost i publiku. I mogu da kažem da smo lobirali za Expo. I jedan od fenomenalnih događaja kome sam bio domaćin, na kome je sinoć govorio i predsednik (Aleksandar) Vučić, ministarka (Jelena) Begović a prisustvovali su brojni ministri i drugi zvaničnici, poslao je novu sliku o Srbiji u svet.
Glas Amerike: U trenutku aktuelnih napetosti između Zapada i Istoka, između Rusije i Amerike, kako kao šef diplomatije i kao neko ko je bio ambasador u Vašingtonu, vidite posete potpredsednika vlade Aleksandra Vulina Rusiji i njegove susrete sa tamošnjim zvaničnicima, pa i predsednikom Vladimirom Putinom?
Đurić: Srbija nastoji da ima izbalansiranu spoljnu politiku, u kojoj su otvoreni kanali komunikacije sa svima u međunarodnoj zajednici. Ali Srbija, po pitanju rata u Ukrajini ima vrlo jasnu poziciju: podržava teritorijalni integritet Ukrajine u Ujedinjenim nacijama i na drugim forumima. I ne samo po ovoj temi, nego po svima drugim temama se čvrsto i dosledno drži međunarodnog prava. Ono što je problem je što nemaju svi jednake aršine kada je reč o ovoj temi. I pokušavamo da ubedimo naše partnere i sagovornike u međunarodnoj zajednici da teritorijalni integritet Srbije nije manje vredan od teritorijalnog integriteta bilo koje druge zemlje.
Glas Amerike: Sastali ste se sa porodicama otetih izraelskih talaca. Predsednik Vučić se sastao sa izraelskim premijerom. Kakva je politika Srbije prema sukobu u Gazi i zbog čega je bila uzdržana na poslednjem glasanju u UN o rezoluciji o Gazi?
Đurić: Srbija, pre svega, žali zbog tragičnog gubitka ljudskih života tokom sukoba na Bliskom istoku i mi smo, sada to mogu da kažem u susret godišnjici 7. oktobra i terorističkih napada Hamasa, snažno osudili taj teroristički čin. Istovremeno, mi imamo jednog našeg državljanina, to je Alan Ohel sa kojim sam i u rodbinskim odnosima, dakle koga tražimo i čije oslobađanje potražujemo. Ono što mislim je da je veoma važno da mi pozivamo na deeskalaciju tenzija. Srbija je podržala inicijative i SAD i EU kada je reč o primirju, ne samo u Gazi nego i na širem Bliskom istoku. Podsetiću da Srbija nije samo posmatrač već i daje aktivan doprinos stabilizaciji prilika u regionu. Mi imamo skoro 200 naših vojnika, naših sinova i kćeri, u misiji UNIFIL u Libanu, koji doprinose misiji UN da se taj konflikt ne otme kontroli i da se spreči tragedija i katastrofa na Bliskom istoku.
Glas Amerike: U senatskom odboru za finansije američkog Kongresa vodi se istraga o poslovanju firme zeta bivšeg predsednika Trampa, Džereda Kušnera, "Affinity" koja će investirati u luksuzni kompleks bivšeg Generalštaba u Srbiji. U pismu, demokrata Ron Vajden koji predvodi tu istragu, je naveo da su srpski i albanski zvaničnici prišli kompaniji "Affinity" sa poslovnim predlozima za ulaganje. Dok ste bili ovde ambasador, da li ste imali bilo kakve kontakte ili saznanja o tom projektu?
Đurić: Ono što mogu je da kažem da se ne mešam u rad pravosudnih organa ni srpskih institucija, a kamoli američkih i ono što mogu takođe da kažem je da Srbija i Sjedinjene Države imaju potpisane sporazume i kvalitetnu saradnju u oblasti pravosuđa. Zapravo, USAID je prethodnih dvadeset godina uložio mnogo u reformu srpskog pravosuđa, tako da ako i kada do bilo kakvih pitanja na tu temu dođe, svi srpski organi stajaće na raspolaganju američkim organima i Srbija će uvek pomoći da se sve istrage vode.
Glas Amerike: A da li je sa vama neko razgovarao?
Đurić: Ne.
Glas Amerike: Zašto Srbija i dalje nema ambasadora u Vašingtonu od kada ste vi otišli, i kada će biti imenovan, da li čekate da se završe izbori u Sjedinjenim Državama 5. novembra?
Đurić: Ambasador Vlada Marić, naš iskusni i sjajni ambasador, koji je u Indiji obavio fenomenalan posao i bio moj zamenik u Vašingtonu, u rangu ambasadora, trenutno otpravlja poslove u ambasadi, tako da Srbija ima predstavnika koji je u rangu ambasadora i u ne tako dalekoj budućnosti, veoma brzo, imenovaćemo i novog ambasadora u Vašingtonu.
Glas Amerike: A što se čeka?
Đurić: Odluka o imenovanju predstavnika u najmoćnijoj i najuticajnijoj zemlji zapadne civilizacije je izuzetno značajna i želimo da ona na najbolji mogući način doprinese razvoju naših odnosa koji su u prethodnim godinama značajno napredovali, tako da će Srbija biti i u narednom periodu dostojno predstavljena. Trenutno je, to mi je veoma važno da naši gledaoci znaju, ambasador Marić koji trenutno obavlja poslove je iskusan karijerni diplomata i ceo tim u Vašingonu nastavlja sa radom do imenovanja ambasadora koji će imati pun mandat.
Glas Amerike: Sastali ste se sa predstavnicima afričkih zemalja i govorili ste na samitu Pokreta Nesvrstanih i čini se da su ti susreti bili veoma intenzivni. Čak je i predsednik Vučić rekao da bi Srbija podržala veće prisustvo afričkih zemalja u Savetu bezbednosti UN. Da li nastojite da ojačate poziciju Srbije i kao, da kažemo, bafer zone ili nesvrstane u odnosu na aktuelni geopolitički trenutak?
Đurić: Mogu da kažem da sam i sa predstavnicima više evropskih zemalja razgovarao o Africi zato što se zna u evropskim političkim krugovima da je Srbija cenjena kao naslednica, Beograd kao naslednik, države ili jedan od naslednika države koja je pomagala borbu protiv kolonijalizma, borbu za nezavisnost mnogih od tih država i te naše veze koje imamo u Africi se pokazuju kao komparativna prednost za našu ekonomiju, ali i u političkom smislu, tako da ćemo mi nastaviti da jačamo veze sa afričkim kontinentom. Da budemo snažan glas Afrike u Evropi zbog toga što svi danas pričamo, sa razlogom i sa pravom osuđujemo dešavanja u Ukrajini i na drugim mestima, ali niko ne govori o Sudanu, u kome stradaju stotine hiljada ljudi, u kome se takođe dešavaju stravični masakri ali toga nema u političkim diskusijama, a ponekada čak ni u javnosti dovoljno. Srbija želi da bude jedan od glasova Afrike u Evropi.
