Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ne može se pohvaliti podrškom državnih organa u prošloj godini, bilo je mnogo više opstrukcija, upozorila je u Skupštini Srbije u Beogradu zamenica poverenika Stanojla Mandić.
"Uskraćivani su nam neki podaci od nadležnih organa, bilo je pretnji zaposlenim, čak su podnošene i krivične prijave, koje su se kasnije pokazale kao neosnovane", rekla je Mandić u ponedeljak podnoseći izveštaj o radu skupštinskom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ona je dodala i da je institucija poverenika u javnosti bila optuživana i za zloupotrebe u finansijskom poslovanju, ali da Državna revizorska institucija u kontroli poslovanja nije pronašla nijedan propust.
Ona je, komentarišući oblast slobode pristupa informacijama od javnog značaja, naglasila da je do 2015. godine bio stalni napredak na tom polju, ali da su od tada "negativni trendovi", što je posledica nekih mehanizama koji nisu u ingerenciji Poverenika, nego Vlade.
Javna preduzeća kazne plaćaju iz budžeta
A na okruglom stolu "Javnost rada preduzeća u vlasništvu države i gradova", koji je održan u ponedeljak u Nišu, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je istakao da u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, iako je ocenjen kao najbolji čak i na svetskon nivou, ima elemenata koje bi trebalo promeniti i usavršiti.
Ali potpuni je apsurd misliti da se tim promenama može oduzeti pravo javnosti da zna šta se dešava sa izmenama tog zakona, rekao je Šabić i podsetio da je taj zakon donet još 2004. godine, a da su u međuvremenu formirane institucije koje ranije nisu postojale, kao i da su stvoreni neki fenomeni poput toga da fizička lica imaju javna ovlašćenja, što je slučaj sa izvršiteljima i notarima.
Izmenama zakona trebalo bi da bude povećan krug onih koji su zakonom obuvhaćeni, kako bi se obezbedila bolja informisanost javnosti, kazao je Šabić.
Šabić je ukazao i na problem kažnjavanja onih koji krše rešenja Poverenika - u uređenim društvima se rešenja regulatornih tela bespogovorno izvršavaju, kod nas to nije slučaj, napomenuo je nekadašnji Poverenik.
Zakon jeste predvideo i kazne za takve slučajeve koje Poverenik može da odredi, ali je reč o iznosima do 200.000 dinara, što - kada se ima u vidu da se ne kažnjava fizičko lice, već pravno, obično državna institucija ili javno preduzeće - nije mnogo, a takve se kazne onda plaćaju iz budžeta, odnosno na teret svih građana.
Napomenuo je i da su velika državna reduzeća u zbiru plaćale kazne i od nekoliko miliona dinara, ali su istrajavala da tražene informacije ne daju.
Nenadić: Izmene Zakona na ledu
Programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kazao je da su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja trebalo da budu usvojene još 2014. godine.
"Još 2012. godine su postojale pripremljene izmene zakona, ali su tada sa promenom vlasti povučene iz skupštinske procedure i nikada nisu vraćene. Izmena zakona, koja dugo nije bila vidljiva javnosti, a koja je predstavljena početkom 2018. godine sve je zabrinula, jer je išla u sasvim suprotnom pravcu od prvobitne zamisli", izjavio je Nenadić.
On je ukazao da je u predloženim izmenama posebno sporna odredba koja predviđa da preduzeća u vlasništvu države, pokrajine, gradova i države - koja su organizovana kao društva kapitala - oslobađaju obaveze davanja podataka po zahtevu za dostupnost informacija od javnog značaja.
To posebno zabrinjava kada se zna da su javno-privatna partnerstva sve brojnija, odnosno da država već sutra može da promeni profil preduzeća i učini ga delom državnim i tako ih izuzme od zakonske obaveze davanja informacija.
"Izmene zakona trebalo bi da idu u drugom pravcu, da dobijemo pravo da tražimo informacije i od preduzeća koja su u manjiskom vlasništvu ukoliko raspolažu veoma značajnom javnom imovinom, kao što je to recimo preduzeće 'Beograd na vodi'. To preduzeće je 68 odsto vlasništvo privatnog partnera, ali raspolaže imovinom koja je vredna milijarde evra", rekao je Nenadić.
Prema njegovim rečima, predložene izmena Zakona su sada srećom "na ledu", zahvaljujući izmedju ostalog kritikama koje upućuju nevladine organizacije.