SAD su nesumnjivo u većoj opasnosti posle ubistva iranskog vojnog komandanta Kasema Sulejmanija, a nije sigurno da je administracija Donalda Trampa o tome razmišljala unapred, ocenio je u intervjuu za Glas Amerike Majkl Karpenter, bivši zvaničnik Pentagona i sadašnji direktor organizacije "Pen Bajden centar". Karpenter ističe i da će jedna od posledica verovatno biti povlačenje američkih snaga iz Iraka.
Komandant iranske elitne jedinice Kuds Kasem Sulejmani ubijen je u vazdušnom napadu SAD na aerodrom u Bagdadu, a napad je izveden po naređenju predsednika Donalda Trampa.
Karpenter za Glas Amerike objašnjava da je taj događaj prekretnica u američkoj politici na Bliskom istoku, ali da će se posledice osećati i mnogo šire.
“Kasem Sulejmani nije bio 'dobar momak', imao je krv stotina ljudi na svojim rukama i niko ne žali njegovu smrt, ali će ovo imati velike strateške posledice i nisam siguran da je Trampova administracija o svemu razmišljala unapred. Možemo da očekujemo odgovor Irana, to su i najavili tamošnji lideri, ali će posledica biti i po američko vojno prisustvo u Iraku. Nema sumnje da će irački političari tražiti povlačenje američkih snaga iz Iraka i možemo da očekujemo da će Trampova administracija to i uraditi. A to će uticati na ponovno pojavljivanje Islamske države u Siriji i Iraku, moguće je i da se otvori prostor koji će iskoristiti Rusija. Ima mnogo stvari koje mogu da proizađu iz jednog ubistva".
Posle ubistva Sulejmanija, Iran je obećao “snažnu osvetu”. Karpenter kaže da je nemoguće predvideti šta će se desiti, ali da nema sumnje da će se Iran osvetiti.
"Možemo očekivati odgovor Irana koji će upotrebiti sve što smatra najefikasnijim sredstvom za asimetrični odgovor, a to uključuje sajber napade, aktiviranje savezničkih paravojnih grupa, terorističke metode. Kada je reč o vraćanju 'milo za drago', može se očekivati da će neki visoki američki zvaničnik biti meta ubistva. Ali, na meti su su i američki vojni i civilni interesi. Uz to, i meke mete, kao što su hoteli u kojima odsedaju Amerikanci i to ne samo u regionu. Sve ovo može da se proširi i na Evropu ili SAD".
Direktor "Pen Bajden centra" smatra da napad nije bio planiran, već da je "administracija iskoristila priliku i krenula u akciju".
"Ako stavimo stvari u širi kontekst, videćemo da od početka ne postoji jasan plan šta da se radi sa Iranom. Administracija se povukla iz nuklearnog sporazuma i zauzela neprijateljski stav prema ostalim potpisnicama sporazuma, među kojima su i naši evropski partneri i saveznici u regionu. I sada smo u ovom konfliktu sa Iranom, koji može da postane i ozbiljniji, a nemamo podršku saveznika, međunarodna zajednica nije na našoj strani. Možda je ovaj napad bio taktički potez administracije, ali nas je strateški pozicionirao tako da smo sami i da nemamo resurse da se suprotstavimo Iranu u ovom kritičnom trenutku kada su nam potrebni saveznici".
Pojedini demokratski senatori kazali su da je predsednik Donald Tramp, prilikom donošenja odluke da se ubije Sulejmani, eskalirao situaciju sa Iranom bez konsultacije sa Kongresom.
"Istina je da nije bilo konsultacija sa Kongresom. Administacija tvrdi da je postojao rizik od napada Irana, pa je zato odlučeno da se krene u napad. Ja nemam uvid u obaveštajne podatke, pa ne mogu da kažem da li je to tako, ali hajde da damo šansu administraciji. Ako je to tačno, onda to opravdava napad kojim se štiti američko osoblje u regionu. Ali, plašim se da administracija nije promislila o tome šta će biti posle. I zato je dijalog sa Kongresom o strategiji u regionu ključan", zaključuje Majkl Karpenter.
