Luizijana je postala prva američka država koja zahteva da Deset Božjih zapovesti bude izloženo u učiniocama u svakoj državnoj školi, što je najnoviji potez skupštine u kojoj većinu imaju republikanci, i koja sprovodi konzervativnu agendu pod upravom novog guvernera.
Zakonom koji je potpisao republikanski guverner Džef Lendri zahteva se da posteri sa Deset Božjih zapovesti, odštampani "velikim slovima koja se lako čitaju", budu izloženi u svim učionicama državnih škola, od predškolskog razreda pa do državnih univerziteta.
Protivnici dovode u pitanje ustavnost zakona i obećali su da će se žaliti sudovima. Pristalice kažu da mera nije samo verska, već ima istorijski značaj. U pravnom jeziku, Deset Božjih zapovesti su "temeljni dokument naših državnih vlada i nacionalne vlade", kažu oni.
Posteri će biti izloženi zajedno sa tekstom u četiri pasusa kojim se objašnjava kontekst i navodi da su Deset zapovesti bile "istaknuti deo američkog javnog obrazovanja tokom skoro tri veka", a moraju da budu postavljeni do početka 2025.
Po zakonu, državni fondovi se neće koristiti za primenu ove mere, a posteri će se platiti putem donacija.
Zakonom se takođe "dozvoljava", ali se ne zahteva kao obavezno, izlaganje drugih predmeta u učionicama od prvog razreda osnovne do kraja srednje škole - uključujući Ugovor sa Mejflauera, koji su potpisali kolonisti sa broda Mejflauer 1620, a često se pominje kao "prvi ustav Amerike", zatim Deklaraciju nezavisnosti i Severozapadni ugovor, kojim je uspostavljena vlada Severozapadne teritorije - današnjeg srednjeg zapada - i otvoren put za prijem novih država u Uniju.
Protivnici žele da ospore zakon
Nedugo pošto je guverner potpisao zakon u katoličkoj školi "Naša gospa" u Lafajetu, ogranizacije za građanska prava, i grupe koje žele da razdvoje religiju od vlade, obećale su da će podneti tužbu i osporiti zakon.
Zakon sprečava učenike da dobiju jednako obrazovanje a deca koja imaju drugačija uverenja se neće osećati bezbedno u školi, navodi se u zajedničkom saopštenju koje su objavile Američka unija za građanske slobode i Fondacija za slobodu od religije u sredu popodne.
"Čak i među nama koji možda verujemo u neku verziju Deset Božjih zapovesti, konkretan tekst kojeg se oni pridržavaju može da se razlikuje u zavisnosti od verske denominacije ili tradicije. Vlada ne bi trebalo da zauzima strane u toj ideološkoj debati", navode dve grupe.
Kontroverzni zakon, u državi koja je deo takozvanog Biblijskog pojasa - južnog regiona SAD gde konzervativni evangelistički protestantizam ima veliki uticaj na društvo - donet je u novoj eri konzervativnog liderstva u Luizijani pod guvernerom Lendrijem, koji je u januaru zamenio demokratskog guvernera Džona Bela Edvardsa koji je služio dva mandata. Republikanci imaju super-većinu u skupštini Luizijane i zauzimaju svaku važnu funkciju u državi, što omogućava usvajanje konzervativnih zakona.
Slični zakoni, kojima se traži da Deset Božjih zapovesti bude izloženo u učionicama, predloženi su u drugim državama, uključujući Teksas, Oklahomu i Jutu. Međutim, zbog pretnje da će ustavnost takve mere biti osporena pred sudom, nijedna država osim Luizijane nije uspela da izglasa takav zakon.
Sličan zakon proglašen neustavnim
Pravne bitke u vezi sa izlaganjem Deset zapovesti u učionicama nisu ništa novo u Americi. 1980. godine Vrhovni sud je zaključio da je sličan zakon Kentakija neustavan i da krši temeljnu klauzulu američkog Ustava koja navodi da Kongres "ne može da donosi zakone koji se odnose na uspostavljanje i nametanje religije".
Najviši sud zemlje je zaključio da taj zakon nema nikakvu sekularnu, već isključivo versku svrhu.
