Britanska vlada saopštila je u nedelju da će zemlja napustiti Evropsku uniju 31. oktobra, bez obzira na pismo koje je premijer Boris Džonson bio primoran da pošalje Briselu, sa zahtevom da se odloži Bregzit.
Podeljeni britanski parlament odbio je u subotu da glasa o novom dogovoru o izlasku zemlje iz Evropske unije, zbog čega je Džonson zakonski bio obavezan da traži treće odlaganje Bregzita.
Džonson je poslao zahtev, ali nepotpisan, uz još jedno potpisano pismo u kojem izražava oštro protivljenje "veoma štetnom" odlaganju izlaska iz EU. Ministar zadužen za pripremu Bregzita bez sporazuma, Majkl Gav, rekao je da će zemlja napustiti uniju 31. oktobra.
"Imamo sredstva i kapacitet da to uradimo. Pismo o odlaganju je poslato zato što je to zahtevao parlament. Međutim, parlament ne može da promeni premijerovo mišljenje i politiku vlade", poručio je Gav.
U još jednom obrtu u drami oko Bregzita, britanski premijer je poslao tri pisma predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku.
Prvo je sa kratkom porukom britanskog izaslanika u EU u kojoj se objašanjava da vlada jednostavno poštuje zakon, drugo je nepotpisana kopija teksta koji je Džonson bio zakonski obavezan da napiše, i treće je poruka britanskog premijera da ne želi odlaganje.
"Od kada sam postao premijer jasno sam stavio do znanja da je moj i stav vlade da bi dalje odlaganje nanelo štetu interesima Ujedinjenog Kraljevstva i partnera u Evropskoj uniji i naših odnosa", navodi se u trećem pismu, sa potpisom "Boris Džonson".
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je u subotu da je primio zahtev o odlaganju i da će se o narednim potezima konsultovati sa evropskim prestonicama.
Evropska unija ne žuri sa odlukom
Evropska unija neće žuriti sa donošenjem odluke o zahtevu da se ponovo odloži Bregzit, koji je britanski premijer Boris Džonson nerado podneo, saopštile su evropske diplomate u nedelju posle 15-minutnog sastanka.
Na neuobičajenom sastanku ambasadora zemalja članica EU, diplomate su odlučile da dogovor sa Džonsonom proslede na usvajanje Evropskom parlamentu, koji zaseda naredne nedelje u Strazburu.
"Očekujemo jasniju situaciju do kraja nedelje, uz nadu da ćemo do tada videti i šta će se dogoditi u Londonu", rekao je neimenovani evropski diplomata. Drugi je dodao da je sastanak bio veoma kratak. "Nije bilo pitanja ili rasprave. Čekamo".
Evropski lideri žele da izbegnu haotični izlazak Britanije iz EU bez dogovora i verovatno neće odbaciti zahtev o novom odlaganju. Ipak se nadaju da će novi dogovor biti odobren u britanskom parlamentu.
Brisel je do sada dva puta odlagao Bregzit koji je prvobitno bio planiran za 29 mart ove godine. Posle drugog odllaganja, saopštili su da je to poslednje.
"Ne bi trebalo više da verujemo da je u interesu svih da se sve zaustavi na šest meseci i da će zatim sve biti bolje zbog toga. Potreban nam je "da" ili "ne" odgovor Britanije o sporazumu o Bregzitu. Politička neizvesnost ima negativne posledice po milione porodica i kompanija", tvitovala je francuska ministarka za evropske poslove.
Džonson je bio zakonski obavezan da pošalje zahtev o odlaganju Bregzita do kraja januara 2020. godine, ako parlament do 19. oktobra ne usvoji novi dogovor ili odobri izlazak iz EU bez sporazuma.
Međutim, Evropska unija bi mogla da odobri "tehničko odlaganje" od samo mesec dana, do kraja novembra, da bi se izvršio pritisak na britanski parlament da odobri sporazum koji je Džonson prošle nedelje postigao sa Briselom.
Britanski ministar Majkl Gav rekao je da ipak ne može da garantuje da će Evropski savet odobriti odlaganje, da se povećava rizik od izlaska zemlje iz EU bez sporazuma i da će vlada intenzivirati pripreme za taj scenario.