Da li će ipak izostati veliki "crveni talas"?
Republikanci su nedeljama pred kongresne izbore upozoravali da Ameriku čeka "veliki crveni talas", odnonso da će ubedljivo osvojiti većinu u Kongresu, međutim to se za sada nije dogodilo. Republikanci i dalje vode u trci za Predstavnički dom, dok je u Senatu situacija neizvesna.
"Sutra kada se probudite, bićemo većina, a Nensi Pelosi će biti manjina", rekao je lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Mekarti.
Mekarti je možda u pravu, ali demokrate nisu podbacile onoliko koliko se očekivalo zbog Bajdenovog niskog rejtinga. Mnogi demokratski predstavnici su reizabrani, što je veliko iznenađenje i za stranku. Takođe, demokrata Džon Feterman uspeo je da od republikanaca preuzme senatorsko mesto u Pensilvaniji.
Rezultati za Senat još se čekaju u Viskonsinu, gde prema podacima agencije AP trenutno vodi republikanski kandidat Ron Džonson, ali se glasovi još broje. Konačan rezultat nije poznat ni u Nevadi, gde trenutno takođe vodi republikanac Adam Laksalt, a čeka se i Arizona gde vodi demokrata Mark Keli.
Jedna od najneizvesnijih izbornih utrka za Senat odvija se u Džordžiji, između demokrate i aktuelnog senatora Rafaela Vornoka, te republikanskog izazivača i bivšeg igrača američkog fudbala Heršela Volkera. Ukoliko nijedan od kandidata u Džordžiji ne osvoji više od 50% glasova, što je moguće jer se u toj državi takmiči i nezavisni kandidat, izbori će biti ponovljeni 6. decembra.
Glasači se izjašnjavali i o zabrani ropstva
Birači u tri države izjasnili su se u utorak za promenu ustava, odnosno da se formalno zabrane ropstvo i prinudni rad u zatvorima, dok su u jednoj državi birači to odbili.
Alabama, Tenesi i Vermont su se izjasnili protiv prinudnog rada u zatvorima. U Oregonu je isto ta opcija vodila, ali rezultati još nisu konačni. Sa druge strane, Luizijana, koja je nekada bila robovlasnička država, odbila je ustavni amandman kojim se zabranjuje prinudni rad u sistemu zatvorskih sankcija.
Ove inicijative ne znače i momentalne promene u zatvorima, ali će svakako omogućiti pokretanje pravnih postupaka u slučajevima kada su zatvorenici radili pod prisilom ili pretnjom da će izgubiti benefite ako odbiju da rade.
Posle glasanja u utorak, više od 10 država u svojim ustavima ima odredbe kojima se zabranjuju ropstvo i prinudni rad u zatvorima. Glasači u Koloradu su se prvi o tome izjasnili još 2018, a potom su isto izglasale i Nebraska i Juta dve godine kasnije. Ostale države nemaju odrednice u ustavu koje se bave ropstvom ili prinudnim radom.
Kremlj: Odnosi sa SAD jednako loši i nakon izbora
Kremlj je u sredu saopštio da ishod kongresnih izbora u SAD neće poboljšati loše odnose Moskve i Vašingtona, i odbacio optužbe da se Rusija meša u američke izbore, preneli su ruski mediji.
"Ovi izbori su važni, ali ne treba prenaglašavati njihov uticaj na naše odnose, srednjeročno i dugoročno. Neće promeniti ništa suštinski. Odnosi su loši i takvi će i ostati", prenela je RIA Novosti izjavu Dmitrija Peskova.
Peskov je rekao i da je navikao da ljudi govore kako se Rusija meša u američke izbore, te da ne obraća pažnju na to. Jevgenij Prigožin, vođa Vagner grupe koji je blizak sa Vladimirom Putinom, izjavio je nedavno da se Rusija mešala i da će se mešati u izbore u SAD.
Građani Kentakija i Mičigena glasali za očuvanje prava na abortus
Birači u konzervativnoj državi Kentaki glasali su da zaštite pravo na abortus, dok su u Mičigenu - koji važi za neopredeljenu državu, građani glasali da se pravo na abortus upiše u ustav te države, što su ranije uradili i Kalifornija i Vermont.
Građani Kentakija praktično su se izjasnili protiv pokušaja republikanske vlasti u toj državi da uvede skoro totalnu zabranu na abortus. Slično se desilo i letos u Kanzasu, državi koja je takođe konzervativna, gde su birači odbili predlog da se pooštre restrikcije na abortus ili da se on totalno zabrani.
Ova izjašnjavanja građana su značajna, s obzirom na to da je abortus bio važna tema u kampanji, a pošto je letos Vrhovni sud ukinuo federalnu zaštitu prava na abortus, što je dovelo do toga da se u nekim državama ova procedura potpuno zabrani.
Na nivou celih SAD, oko dve trećine birača smatra da abortus treba da bude legalan u većini slučajeva, pokazala je anketa koju je sproveo AP. Oko 6 od 10 ispitanika reklo je i da ih je odluka Vrhovnog suda razočarala i razbesnela.