Lideri četiri članice Evropske unije, koji su u četvrtak posetili Kijev, obećali su da će podržati zahtev Ukrajine da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da sva četvorica evropskih lidera koji borave u Kijevu podržavaju ideju da se Ukrajini odmah odobri status kandidata.
Makron je to saopštio na konferencija za novinare posle sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu, uz nemačkog kancelara Olafa Šolca, italijanskog premijera Marija Dragija i rumunskog predsednika Klausa Johanisa.
"Nas četvorica podržavamo hitan status kandidata za članstvo u EU", rekao je Makron i najavio da će Francuska da ubrza isporuke oružja Ukrajini.
Naglasio je i da Ukrajina može da računa na podršku saveznika i da se sa liderima Nemačke, Italije i Rumunije saglasio u pogledu pojedinih poteza da bi se pokazalo da je Ukrajina deo evropske porodice.
Lideri “rade sve da bi Ukrajina sama odlučivala o svojoj sudbini", rekao je francuski lider.
Takođe je ocenio da je potreban određen kanal komunikacije sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Šolc je rekao da njegova vlada podržava da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata, ali i naglasio da kandidati moraju za ispune jasne uslove za pristupanje.
"Ukrajina pripada evropskoj porodici", poručio je nemački kancelar.
Italijanski premijer rekao je na konferenciji za novinare u ukrajinskoj prestonici da je glavna poruka njegovih razgovora u Kijevu bila da Italija želi da Ukrajina bude deo EU.
"Italija želi da Ukrajina dobije status kandidata i podržaćemo to na narednom Evropskom savetu. Nalazimo se na istorijskoj prekretnici. Ukrajinski narod svakog dana brani demokratske vrednosti i slobode koji su osnova evropskog, našeg projekta. Ne možemo da čekamo. Ne možemo da odlažemo ovaj proces", naglasio je Dragi.
Dodao je da Italija podržava istragu ratnih zločina u Ukrajini, da želi da se zaustave zverstva i pozvao na mir, uz poruku "da ni jedno diplomatsko rešenje ne može da bude odvojeno od volje Kijeva".
Zelenski je rekao da je ruska invazija agresija na celu Evropu i da će Ukrajina, što više primi oružja od zapadnih zemalja, brže i moći da oslobodi okupiranu zemlju.
"Svaki dan odlaganja je prilika za rusku vojsku da ubija Ukrajince ili uništava naše gradove" upozorio je ukrajinski lider.
Takođe je dodao da je sa liderima Francuske, Nemačke, Italije i Rumunije razgovarao o dodatnim sankcijama protiv Rusije i posleratnoj obnovi zemlje.
Ukrajina je kritikovala Francusku, Nemačku i povremeno Italiju, optužujući ih za sporu isporuku oružja i da stavljaju sopstveni prosperitet ispred borbe Ukrajine za slobodu.
Sastanak je usledio pošto su evropski lideri posetili Irpin, razoren na početku rata.
Nemački kancelar Šolc opisao je Irpin kao mesto "neviđene okrutnosti i bezumnog nasilja".
Evropskim liderima ukrajinski zvaničnici pokazali su i olupinu automobila u Irpinu koji su Rusi gađali, a u kojem su, prema njihovim navodima, bili majka i dete. Rusija negira da je počinila ratne zločine.
"Ovo je herojski grad obeležen varvarizmom", rekao je Makron.
Evropski lideri su hodali Irpinom u odelima, bez vidljive zaštitne opreme, ali su bili okruženi teško naoružanim vojnicima.
Francuski predsednik odgovorio je na kritike Kijeva da odugovlači sa podrškom i rekao da je Pariz podržao Ukrajinu i finansijski i oružano.
"Francuska i Evropa stoje uz Ukrajinu i njen narod od početka", kaže Makron.
Pošto su razgovarali sa gradonačelnikom Irpina, Dragi je rekao da su uglavnom pričali o rekonstrukciji.
"Bilo je reči o bolu, nadi, ali i o tome šta žele da rade u budućnosti", kazao je italijanski premijer.
Kremlj je poručio da lideri treba da iskoriste sastanak sa Zelenskim kako bi "realno sagledali stvari", umesto što razgovaraju o novim isporukama oružja Kijevu.
Dmitrij Medvedev, zamenik šefa ruskog Saveta za bezbednost, izjavio je da poseta nema nikakvu svrhu.
Makron, Šolc , Dragi i Johanis su u poseti Kijevu dan pred odluku Evropske komisije o tome da li Ukrajina može da dobije status kandidata, o čemu se nisu pozitivno izjasnile neke od zemalja EU.
Makron je u sredu u Rumuniji izjavio da je Evropi vreme da "uveri ukrajinu u njene ambicije ka EU".
"Stigli smo do tačke kada treba da, kao Evropljani, pošaljemo jasan politički signal Ukrajini i njenom narodu, koji pruža herojski otpor".
Međutim, savetnik ukrajinskog predsednika, Oleksi Arestovič, kazao je da brine da će evropski lideri da pritiskaju Ukrajinu da prihvati mirovni sporazum koji ide na ruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
"Reći će da treba da okončamo rat koji uzrokuje krizu sa hranom i ekonomske probleme i da treba da sačuvamo Putinov obraz", kazao je Arestovič aludirajući na Makronov raniji komentar da je "važno ne poniziti ruskog predsednika".
Italijanski premijer Dragi je ranije izjavio da je važno da mirovni pregovori počnu što je pre moguće, ali i da moraju biti pod uslovima koje Ukrajina prihvata.
Ukrajina je posebno kritikovala Nemačku zbog toga što nije isporučila vojnu pomoć, a ukrajinski ambasador u Berlinu poručio je da očekuje od kancelara da isporuči teško naoružanje koje je obećao.
Šolc je odbacio optužbe da odugovlači i dodao da je potrebno vreme da se ukrajinski vojnici obuče za rukovanje nemačkim oružanim sistemima.
Napadi u Lisičansku
U vazdušnom napadu na zgradu u Lisičansku, u kojoj su se krili civili, poginule su najmanje četiri osobe, dok je 7 povređeno, rekao je lokalni guverner Sergej Hajdaj.
"U toku je spasilačka operacija", rekao je Gajdaj na Telegramu.
Guverner je dodao da je u odvojenom vazdušnom udaru pogođen sanatorijum u Lisičansku i da je zgrada srušena, te da bi moglo da bude više žrtava.
"Verovatno ima ljudi ispod ruševina", upozorio je Gajdaj i rekao da je i tamo u toku spasilačka operacija.
Rojters nije mogao da iz nezavisnih izvora potvrdi ove informacije. Lisičansk je na drugoj obali reke Siverski Donjec od Severodonjecka, gde se vode neke od najžešćih bitki od početka ruske invazije.
