“Zajedničke patrole srpskih i kineskih policajaca trebalo bi posmatrati u kontekstu odnosa Srbije i Kine u sferi bezbednosti”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Kurt Basiner iz međunarodne organizacije Savet za politiku demokratizacije.
Basiner kaže da aludira na, kako je označava, celovitost vezanu za postavljanje nadzornih kamera kineske kompanije Huavej u prestonici Srbije Beogradu - opremljenih softverom za prepoznavanje lica i registarskih tablica automobila.
Huavej, jedan od vodećih svetskih proizvođača visoke tehnologije, u 2019. godini je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije počeo raspoređivanje nadzornih kamera širom Beograda. Na osnovu sporazuma sa kineskom stranom, o čijim detaljima javnost Srbije nije upoznata, planirana je instalacija ukupno hiljadu kamera na beogradskim ulicama. Kineski Huavej je kompanija kojoj su američke vlasti otežale uslove poslovanja u SAD zbog strahovanja da bi mogla da ugrozi nacionalnu bezbednost države.
Kurt Basiner, analitičar i poznavalac balkanskih prilika, kaže da ne može da uvidi bilo kakvu konkretnu korist ili svrhu od takvog vida saradnje Srbije i Kine.
“Zato mi to deluje potpuno nadrealno. Istovremeno Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji – koja predstavlja zajednicu demokratskih država. Kina, s druge strane, očigledno ne pripada grupi demokratskih država. A trenutno je taj njen tvrdokorniji pristup na delu u Hong Kongu. Nije mi jasno kakav tačno signal vlasti Srbije žele da pošalju formiranjem tih zajedničkih patrola”, kaže Basuener.
Glas Amerike: Srpske vlasti tvrde da je njihova svrha olakšavanje boravka kineskih turista u Srbiji, jer se, kako navode, njihov broj povećava? Koliko vam ubedljivo to zvuči?
Basiner: "Nikad nisam čuo za slučaj da kineski turisti nisu bili u mogućnosti da se snađu. Takođe, odredbe sporazuma prema kojem će kineski policajci boraviti i raditi u Srbiji su nepoznate. O tome postoje samo izjave zvaničnika… Međutim, memorandum o razumevanju dve strane je nejasan. Da sam građanin Srbije - želeo bih da znam znatno više. Ovde je pogotovo sporan način na koji Kina koristi tehnologiju u svrhe nadzora. A Srbija ulazi u odnose takve vrste sa najrazvijenijom svetskom policijskom državom. I policajci te države će u Srbiji patrolirati sa srpskim policajcima. Sve to deluje dosta uznemirujuće".
Glas Amerike: Da li definitivno postoji veza između zajedničkih patrola i kineskog sistema nadzora postavljenog u Srbiji?
Basiner: "Bilo bi izrazito neobično kada te dve stvari ne bi bile povezane. Kada je reč o sektoru nadzora Srbija i Kina sarađuju najmanje četiri godine. Mislim da se ne može zamaskirati da je upravo to kontekst, kroz koji treba posmatrati informaciju o zajedničkim patrolama pripadnika policija dveju zemalja".
Glas Amerike: Može li se to, u neku ruku, smatrati opasnim?
Basiner: "Mislim da jeste, jer sarađujete sa državom koju potresaju masovni protesti, a vlasti te zemlje ih označavaju izdajničkim. Istovremeno, ta vlada ima sposobnost da maksimalno precizno identifikuje učesnike protesta, koji primenjuju svoje pravo na okupljanje. Tako da se može se reći da je to opasno. I potpuno je nesaglasno obavezama koje je Srbija preuzela pregovarajući sa Evropskom unijom, pogotovo u smislu poglavlja 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, prim. nov). Ako pokušavate da funkcionišete na principima demokratske transparentnosti, a vaš glavni tehnološki partner u organizovanju sistema nadzora u Ministarstvu unutrašnjih poslova je država koja je neporeciva diktatura – tu nešto definitivno ne štima".
Glas Amerike: Srbija je sve angažovanija u saradnji sa Kinom u pogledu tehnologije i infrastrukture. Koje bi mogle biti moguće posledice takvog ponašanja - budući da se Srbija, deklarativno, nalazi na putu ka EU - ali formalno sedi na dve - ponekad i tri stolice?
Basiner: "To ukazuje na činjenicu da Evropska unija nije jasno predočila Srbiji svoje zahteve. Srbija je nedvosmisleno suverena država. Samostalno donosi odluke o stepenu i intenzitetu odnosa sa drugim zemljama. Međutim, ako je to prema tvrdnjama predsednika Vučića, razlog ekonomskih i temeljnih vrednosti, odnos sa Evropskom unijom – kako se to onda uklapa sa izrazito bliskim odnosima sa jednom od nekolicine autoritarnih država sa kojima Beograd gaji bliske odnose. Nije Srbija jedina država koja to radi u regionu, ali je Beograd postao svojevrsno čvorište za sve autoritarne aktere koji su trenutno aktivni na Zapadnom Balkanu. Pitanje je šta nova Evropska komisija koja je pred preuzimanjem mandata, kao i države članice, mogu učiniti povodom toga? Po mom mišljenju su izrazito tihi...
dok trenutni pretendent na mesto komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju gospodin Tročanji budi mnoge razloge za brigu, jer Mađarska, koju predvodi Viktor Orban nije liberalna demokratija, i on nema nikakvih problema da sarađuje sa takvima. Mislim da i sama Evropska unija ne ustaje u odbranu sopstvenih vrednosti – kako u Srbiji, tako i drugde u regionu. Na informaciju o zajedničkim policijskim patrolama sa kineskom stranom možete reagovati tvrdnjama da se to radi i u drugim zemljama članicama Evropske unije. Ali u tim slučajevima se ne kreira zajednička država nadzora - što je izgleda posredi kada se radi o Kini i Huaveju".
