Sedmu godinu za redom, publika u Vašingtonu je dobila priliku da drži korak sa najnovijim ostvarenjima u srpskom kratkom i dokumentarnom filmu, zahvaljujući kulturnom društvu "Krug Orfelin". Sedmi festival savremenog kratkog i dokumentarnog filma održan je prošlog vikenda u bioskopu "Avalon", a ovo je prvi put da je organizovan u saradnji sa Beogradskim festivalom dokumentarnog i kratkometražnog filma. Tim povodom razgovarali smo sa Svetlanom Doroslovački, jednom od osnivača "Kruga Orfelin" - grupe koja od 2004. godine za vašingtonsku dijasporu predstavlja dragocenu sponu sa savremenom srpskom kulturom.
Glas Amerike: Ovo je sedmi festival srpskog filma Kruga Orfelin. Kako je izvršena selekcija filmova i da li je teška bila sama realizacija festivala?
Svetlana Doroslovački: Vašingtonski festival savremenog srpskog dokumentarnog i kratkog filma, u ogranizaciji Orfelin Kruga, nastao je, i još uvek traje, u saradnji sa g.Vladimirom Perovićem, jednim od najuglednijih režisera-dokumentarista, koji je naš predlagač i savetnik od samog početka.
Ove godine, po prvi put, radili smo i u saradnji sa Beogradskim festivalom dokumentarnog i kratkog filma. Veoma smo zahvalni g. Nenadu Popoviću, ovogodišnjem umetničkom direktoru beogradskog festivala, koji nam je omogućio da prikazemo izuzetnu selekciju sa beogradske smotre. Celokupna kolekcija predložena za naš festival dospela je, zahvaljujuci gospodinu Popoviću i gospodinu Peroviću, u formatu,koji zadovoljava najviše tehnološke standarde danas i ovde.
Organizovati ovakav festival je istovremeno i "lako" i "tesko". Lakoću i zadovoljstvo pruža nam interakcija sa profesionalcima, poput g. Popovića i g. Perovića, sa njihovim širokim uvidom u aktuelno stvaralaštvo, kontakti sa autorima i učesnicima u celom procesu. Ono što je teško predstavlja velika "količina" vremena, koja je potrebna da se odgledaju svi filmovi, da se uklone tehničke, i druge poteškoće. Težinu nose i odluke u vezi sa eliminacijom filmova zbog objektivnih razloga, kao sto je, npr. dužina trajanja, koja se ne uklapa u naše, zapravo strogo ogranicene, termine.
I na kraju, neminovno teška finansijska strana stvari: troskovi sale, tehničke opreme, oglasavanja....
Glas Amerike: Šta je obeležilo ovogodišnji festival, šta su aktuelne teme srpskog dokumentarnog filma? Da li primećujete neku novu estetiku u radovima mladjih autora?
Svetlana Doroslovački: Orfelinov ovogodišnji festival obeležila je iznenadjujuca raznolikost produkcije, uprkos lošoj situaciji, u kojoj se nalazi srpska filmska industrija, pogotovu ova njena nekomercijalna niša, dokumentarci i kratki filmovi.
Ono sto se moze primetiti, to je, da po "osetljivosti" za "goruće" teme sadašnjeg vremena i sveta, ovi filmovi uopste ne zaostaju za drugima.
Kao jedna od važnih, izdvojila se tema "odlaska u svet". Prikazali smo dva filma sa ovim sadrzajem. "Jedna noc", Strahinje Savića - urbana priča "odlaska" na vizuelnom fonu arhitekture prljavog betonskog megalopolisa, kao vizuelne metafore za teskobu i beznadje. Drugi film, "Put u Kujumbu", takodje je prica o odlasku, jos daljem i neizvesnijem od "odlaska u svet". Glavni junak autora Miroslava Savica, odlazi u "nedodjiju", u sibirsku Kujumbu, iz sopstvene "nedodjije", natopljene bedom, bezizlaznošću i alkoholom. Ovo je intimisticka prica, ispricana kroz sukob oca i sina, u pristupu čehovljevska. Izuzetno odglumljena uloga Irfana Mensura, u liku oca. Oba ova filma, na svoj kamerni nacin, rezoniraju kao eho masovnim "odlascima" danasnjice, koji potresaju i menjaju svet.
Svi kratki filmovi su bili estetski inovativni, svaki na svoj nacin. Sa poteškoćom izdvajamo kratki film Vuka Spasojevica "Halo Dzozefina", pravljen kadar po kadar, svakodnevno tokom tri godine, a zatim komprimovan u 2min. 10sec. bravuroznog tempa, ritmički uklopljenog u stari šlager ikoničnog pevača, Djordja Marjanovića. Još jedan iz množine estetski inovativnih jeste i "Pogledi zatvorenih ociju", autorke Dore Filipovic.
Glas Amerike: Publika je za dva najbolja filma proglasila ostvarenja "Pogledi zatvorenih očiju" i "Put u Kujumbu". Kakvi su utisci gledalaca sa kojima ste imali priliku da razgovarate? Da li ste zadovoljni posećenošću?
Svetlana Doroslovački: Utisci gledalaca uglavnom su pozitivni. Publika je odreagovala na snaznu emociju, koja je izbijala iz oba filma. "Put u Kujumbu" je emociju preneo kroz vizuelno minimalisticku pricu, a "Pogledi zatvorenih ociju", kroz zvuk i sliku.
Na drugi deo pitanja - "...da li smo zadovoljni sa posetom", možemo reći da jesmo, obzirom da mi prikazujemo filmove koji su po svojoj prirodi nekomercijalni, i kao takvi, cesto zahtevni i "naporni" za gledanje. U današnjem svetu, gde "konzument" konzumira umetnost eskapistički, kroz zabavu, senzaciju i adrenalinsko uzbudjenje, nije lako dopreti do one publike, koja jos uvek zeli nesto da sazna kroz dokumentarne filmove, i da se tako jos malo priblizi onome, sto bi smo nazvali "istina o svetu oko nas", i "istina o nama"... Sa ponosom mozemo reci da imamo odanu publiku, koja nije velika, ali je jedinstvena u svojoj raznolikosti i internacionalnosti, i da se njen broj povećava iz godine u godinu.
Glas Amerike: Krug Orfelin je prošlog meseca organizovao književno veče profesorke Milanke Berberović i spisateljice, novinarke i slikarke Mirjane Bobić Mojsilović, koje je izazvalo veliku pažnju u vašingtonskoj dijaspori. Šta su dalji planovi Orfelina?
Svetlana Doroslovački: Drago nam je sto ste spomenuli predavanje gospodje Berberović i promociju knjige Mirjane Bobić Mojsilović, zato što je ovaj dogadjaj dobar primer kako Orfelin želi da predstavlja savremeno stvaralaštvo. Ceo dvodnevni projekat bio je "sa predumišljajem" predstavljen kao jedna vrsta sinestezije izmedju pozorista, umetnosti, likovnosti i poezije. Započelo je sa pozorišnom predstavom "Presvlačenje", Mirjane Bobić, koja govori o nasem "ljudskom kostimiranju", a sutradan nam je gospodja Berberović ukazala (kroz svoje slike i crteže i kroz svoju knjigu "Umetnost pozorišnog kostima") kako to izgleda iz ugla pozorišne produkcije. Zbirka poezije Mirjane Bobic Mojsilovic premijerno je predstavljena u Washingtonu nasoj publici. Ta sinestezija razlicitih aspekata stvaralastva, koji svi idu u jednom pravcu ka gledaocu, i slušaocu, kao glavnom cilju, ono je sto je "osvojilo" sve koji su imali priliku da vide i cuju, uzivo, ove izuzetne autorke i glumice.
Promocija knjiga savremenih autora je jedno od nasih glavnih interesovanja. Planiramo da najesen organizujemo knjizevnu promociju autorke Maje Herman Sekulic, spisateljice iz NY, sa njenom knjigom o Tesli, pisanom na engleskom jeziku. Ideju o prezentaciji knjiga savremenih autora, koje su prevedene na engleski, ohrabrila je knjizevna prezentacija romana "Veliki rat", Aleksandra Gatalice, dobitnika NIN-ove nagrade. Prevod ove knjige na engleski privukao je ne samo našu publiku, zbog jezičke komunikativnosti. Naravno, već sada razmišljamo o našem sledećem festivalu, i o eventualnom proširivanju i u pravcu igranih filmova.