Tokom 2022. svetsku ekonomiju zahvatila je velika kriza. Posledice pandemije koronavirusa, pogoršane su ruskom invazijom na Ukrajinu, zbog čega su cene energenata porasle.
Obeng Krampa uvozi polovni nameštaj za prodaju u svom rodnom gradu Akri. Međutim, muči se da ostane "u plusu" . Inflacija u Gani dostigla je 40 odsto ove godine, a vrednost valute je skoro upola smanjena u odnosu na američki dolar.
“Suma koju biste platili za uvoz, recimo jednog kontejnera, ovih dana je dvostruko veća. Ista roba, ista količina, ali je cena udvostručena", kaže biznismen Obeng Krampa.
Širom sveta, centralne banke su znatno podigle kamatne stope kako bi pokušale da spreče inflaciju koju pokreću visoki troškovi energije. Američke Federalne rezerve podigle su osnovnu kamatnu stopu šest puta u 2022. i tako ojačale dolar.
Manmohan Sodi sa Gradskog univerziteta Londona kaže da ljudi kupuju i prodaju robu, ali da postoji razlika u vremenu između te dve transakcije.
"Ako se tokom tog vremena vrednost valute promeni, proizvođač ili kupac mogu da izgube novac. Sve to je povezano sa inflacijom. I ne samo sa inflacijom već i sa očekivanjem inflacije. Tako, ako prodajete hamburgere, koliko ćete da ih naplatite sada? Da li treba da menjate cenu svaki dan?”, navodi Sodi.
Nesigurnost je pogodila svetsku ekonomiju - prognoza je da će porasti samo 2,2 odsto 2023. godine, u odnosu na više od 5 odsto prošle godine.
Generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matias Korman ističe da povećanje globalnih kamatnih stopa povećava troškove pozajmljivanja i stavlja mnoga domaćinstva, kompanije i vlade pod povećani pritisak.
"Ruski rat protiv Ukrajine takođe pogoršava uslove za zemlje sa niskim prihodima. Mnoge od njih su posebno ranjive na visoke cene hrane i energije i pored toga, vezane za globalne finansijske uslove, što povećava rizik od daljih zaduženja u tim zemljama”.
To je veoma primetno u Šri Lanki, koja je trenutno zahvaćena najvećom finansijskom krizom od sticanja nezavisnosti 1948. Vlada nije platila svoje dugove u maju, kada je inflacija dostigla 70 odsto.
“Ne možemo da priuštimo piletinu, ribu ili bilo koje drugo meso. Jedemo samo povrće. Teško nam je čak i da pošaljemo našu decu u školu i da im obezbedimo odgovarajuću hranu. Prolazimo kroz veoma težak period", kaže Nagama, poljoprivrednica iz Šri Lanke.
Širom sveta, radnici zahtevaju više novca, dok inflacija "jede" njihove plate. U Velikoj Britaniji, medicinske sestre i radnici hitne pomoći organizuju štrajkove u decembru.
Čukvudubem Ifeadžuna, medicinski tehničar objašnjava da je nije mogao da pruđi mnoge stvari svojoj deci zbog visokih cena.
Inflacija će, kako se predviđa, neznatno opasti u 2023. Međutim, uz rat u Ukrajini koji još traje i visokim cenama energije, nova godina neće doneti veliko olakšanje milijardama ljudi koji se bore da sastave kraj s krajem.
