“Nastojanja da se Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) ućutka moraju odmah prestati, a vlasti treba da omoguće bezbednost novinara tog medija”, komentar je Gulnoze Said - programske koordinatorke za Evropu i Centralnu Aziju nevadinog Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), nakon napada pod kojima se u Srbiji našao nezavisni medij Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).
Taj, u međunarodnim i domaćim okvirima nagrađivani medijski portal, objavio je detalje iskaza Veljka Belivuka, privedenog februara 2021. pod sumnjom da je predvodnik kriminalne grupe izrazite brutalnosti, u kom je naveo da mu je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio razne usluge, da se sa njim viđao nekoliko puta, kao i da je član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) poslednjih deset godina.
“KRIK svojim izveštavanjem o slučajevima navodne korupcije i organizovanog kriminala mnogo čini za javnost Srbije. Rad tog medija je neizostavan i potrebno ga je čuvati i ceniti. Predugo smo svedoci da vlasti nastoje da pronađu načine da ometaju rad KRIK-a i ućutkaju novinare tog medija. Time pokazuju da su netolerantne prema nezavisnom izveštavanju. Klevete, pretnje i drugi vidovi maltretiranja, koje primenjuju zvaničnici u Srbiji, novinare KRIK-a izlažu znatnim rizicima”, istakla je Said u pisanoj reakciji za Glas Amerike.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je da se ikada video, sastajao ili na bilo koji način razgovarao sa članovima kriminalne grupe osumnjičenog Belivuka i da je spreman da o tome govori pred svim nadležnim organima ili čak i javno da se podvrgne poligrafu.
"Spreman sam da ponudim da, ukoliko se dokaže da sam se video sa njima, ne samo da se sklonim sa ovog mesta nego da doživotno budem iza rešetaka i da platim sebi svaki dan u zatvoru", poručio je Vučić u svojoj reakciji.
Njegove stranačke kolege i saradnici se od objave teksta KRIK-a utrkuju u tome ko će mu pre stati u odbranu i burnije reagovati na detalje koji je objavila Mreža za istraživanje kriminala i korupcije.
Stevan Dojčinović, urednik KRIK-a, izjavio je za televiziju N1 da je tekst o Belivukovom tekstu pažljivo napisan i da se neki od navoda podudaraju sa informacijama koje su već poznate.
“Znali smo da je ova kriminalna grupa imala jake veze u policiji i politici, znali smo da vlast preko Belivukove grupe kontroliše tribinu na Partizanovom stadionu. Ove konkretnije detalje o susretima sa Vučićem i Glišićem, to je sad malo teže utvrditi da je tačno, ali mnoge druge stvari gde priča o uslugama mislim da su mnogo autentičnije“, rekao je Dojčinović.
Medij koji predvodi se zbog tema koje istražuje, navoda o koruptivnim aferama pripadnika vlasti, gotovo neprekidno nalazi na meti pretnji i klevetničkih kampanja – kako političara tako i tabloida koji su u sprezi sa njima.
Nakon poslednjeg izveštaja prednjačili su najpogrdnije tabloidne konstrukcije koje su na naslovnicama inkriminisale rad novinara KRIK-a.
Stevan Dojčinović je tim povodom rekao da ne strahuje za fizičku bezbednost, ali da očekuje da će KRIK prolaziti kroz kampanje koje će biti sve brutalnije.
“Jedan tabloid je nas je na svojoj naslovnoj strani nazvao mafijaško-koljačkim portalom što je najbrutalnija uvreda do sada. Nazivali su mene lično i KRIK ovako ili onako, ali nikad nisam video onako bolesnu i brutalnu izjavu, što pokazuje da su u velikom strahu“, opisao je Dojčinović.
Reagujući na te napise, Pavol Salaj predstavnik nevladinih Reportera bez granica za Evropsku uniju i Balkan, osuđuje novu klevetničku kampanju koja istraživačke novinare KRIK-a povezuje sa mafijom.
“Time se namerno pravi zabuna između žrtava i kriminalaca, s obzirom na to da je organizovani kriminal ugrožavao novinare KRIK-a u prošlosti. Tabloidna klevetnička kampanja opasna je iz najmanje dva razloga: prvo, njen cilj je diskreditovanje pouzdanih novinara koji poštuju novinarsku etiku. Oni deluju u javnom interesu i potrebno je da vlasti doprinesu izgradnji poverenja u takvo novinarstvo. Drugo, takva kampanja ugrožava bezbednost novinara – jer doprinosi fizičkim ili napadima u virtuelnoj sferi.”, ističe Salaj u pisanoj izjavi Glasu Amerike.
Aktuelni trenutak deluje kao nastavak kampanje tokom marta 2021. kada je obelodanjeno hapšenje osoba osumnjičenih za pripadnost kriminalnom klanu Veljka Belivuka, koje je policija smatrala odgovornim za najteža krivična dela - uključujući i brutalna ubistva.
Tada je nekoliko prorežimskih tabloida i predstavnika vlasti objavilo navode i iznosilo tvrdnje da su novinari portala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), koji dugo pišu o kriminalnoj grupi Belivuka, povezani sa njegovim klanom.
Klevetnička kampanja prekinuta je na izričit zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je nekoliko puta javno apelovao na svoje stranačke kolege da sa time prestanu.
“Na nesreću, ovo je izuzetno zabrinjavajuće ponavljanje. Takva kampanja protiv KRIK-a vođena je u martu, a kasnije su joj doprinosili političari vladajuće većine. Delovalo je da je predsednik Vučić to zaustavio kada je to već otišlo predaleko, a sada se čini da je samo bilo privremeno obustavljeno. Političari ne doprinose zaštiti novinara, a Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne sankcioniše kršenje novinarske etike”, primećuje u osvrtu za Glas Amerike Pavol Salaj.
U tom intervalu su se i brojne međunarodne organizacije usredsređene na odbranu medijskih sloboda javno obratile najvišim državnim zvaničnicima Srbije, predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić, tražeći obustavu pretnji KRIK-u i drugim nezavisnim medijima i organizacijama.
“Reporteri bez granica su se tada, u saradnji sa organizacijama za odbranu slobode medija, obratili su se predsedniku i premijeru Srbije, ali nismo dobili nikakav odgovor. Članovi radne grupe za bezbednost novinara - koji su se povukli zbog martovske kampanje - nisu imali razloga da se vrate. Koliko dugo moramo da čekamo pre nego što političari i institucije počnu da rade svoj posao? Moraju li, pre toga, novinari biti fizički napadnuti? Pozivamo političare i REM da osude kampanju blaćenja KRIK-a pre nego što bude prekasno”, ističe Salaj - predstavnik nevladine organizacije Reporteri bez granica.
Prema Indeksu slobode medija u svetu, koji ta organizacija godišnje objavljuje, Srbija spada među tri države sa najslabijim učinkom u oblasti slobode medija na području Evropske unije i Balkana. U obrazloženju rejtinga Srbije navedeno, između ostalog, da su novinari svakodnevno na meti vlasti i provladinih medija.
Ugroženost slobode medija i izražavanja u Srbiji konstantna je zamerka u nekoliko poslednjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. U poslednje dve godine njen proces evrointegracija je bio značajno usporen, što stručnjaci obrazlažu neispunjavanjem potrebnih kriterijuma iz oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija.
